ЕКИПА КОРЕШПОДЕНЦИЈЕ ПРЕД МЕДИЈИМА

Данас је одржана конференција за медије поводом новог комада Звездара театра „Корешподенције“ чија је премијера заказана за 1. фебруар.

Фото: Горан Срданов

Представа је рађена према тексту Борислава Пекића, у драматизацији Борислава Михајловића Михиза, а у режији Горчина Стојановића. На конференцији су говорили редитељ Горчин Стојановић и комплетна глумачка екипа коју чине: Бранислав Лечић, Славко Штимац, Аница Добра, Јоаким Тасић, Јелена Ступљанин и Бранко Видаковић.

Горчин Стојановић је у обраћању медијима рекао да су очигледни разлози за прихватање позива за рад на представи свакако Пекић и Михиз, Бата Стојковић, на чијој сцени ће се представа играти, али и да му је и самом тешко да издвоји личне разлоге због којих је прихватио да режира „Корешподенцију“, јер их је како каже много:

Последњи пут сам у овом позоришту режирао пре 20 година,  представу у којој је главну улогу играо Бата Стојковић. Није без значаја да сам на овој сцени упознао мајку свог детета, није случајно то што смо Лека и ја пре чтврт века радили Хамлета, а сада Корешподенцију. Није случајно ни то што сам два или три пута покушао да радим са Аницом, па нам се није дало, није случајно што је ту Славко Штимац, кога ја знам дуже него он мене.
Такође, није случајно што сам са Јеленом Ступљанин са којом сам радио и у позоришту и на филму, поново у истој причи. Ни са Банетом Видаковићем ког обожавам, а с којим сам радио једном, ни Јоаким, зато што кад сам га први пут видео на позорници помислио сам да је то нешто ново.
Ништа није случајно. Па ни то када ме Душко звао. Па смо причали на тему Корешподенције и то што је на моју понуду брзо одреаговао, а није случајно ни то што је Душко Ковачевић мало и радио са Михизом, на драматизацији…

Бранислав Лечић који у представи тумачи улогу деде Лупуса, такође је истакао главне разлоге за улазак у глумачку поделу и присетио се сусрета са Пекићем у Лондону:

Кад разговарате са њим онда видите да лети између неба и земље и да можете из тог његовог неба можете доста тога да сазнате. У овом тексту иако на прву лопту не делује као текст који је савремен, он уствари има дубоку савременост. Свако ко дубље зарони у материјал видеће колико је то данас препознатљиво, да ли из сопственог живота или из живота људи који поред вас живе, па сте видели шта све може човеку да се деси. Прицип текста је занимљив јер се бави тиме како и на који начин сачувати породицу, како и на који начин преживети, како уравнотежити своју слободарску природу, духа и жеље за игром и маштом са оним што је крајње конкретно и реално, а то је да се преживи.

Поводом нове представе у којој тумачи улогу Милице Његован, Аница Добра је рекла:

Кад причамо о савремености коју је помињао Лека, рећићу један део мог текста : да код нас у Србији жена не живи као метла у остави, да се вади само када кућу треба чистити, и пајати а после опет у мрак тура, ја бих можда нешто и знала, овако…“ Милица Његован јесте некакав стуб породице, где је Лупус некакав Корлеоне из Кума. Структура породице је таква да се сви јако добро држе и та Милица је и као некакав будилник који или звони или зуји или звоца, или зановета или забавља или заповеда или заводи, у смислу, ред…

Славко Штимац, партнер Анице Добре, који игра Хаџују, сина Лупусовог, такође није крио задовољство што се нашао у оваквој глумачкој подели као ни најмлађи у екипи, Јоаким Тасић, који тумачи и најмлађег члана породице Његован, коју ћемо упознати у „Корешподенцији“.

Јелена Ступљанин, након дужег времена се вратила у земљу и у позориште, а у „Корешподенцији“ је добила прилику да тумачи улогу младе даме, партнерке Јоакима Тасића, а која је главни узрок његових љубавних, а испоставиће се и осталих проблема. Јелена је изразила захвалност редитељу који ју поново позвао да сарaђују, и одушевљење због прилике да игра са својим глумачким идолима:

Када ми је Горчин рекао да ћу да игрма улогу Јулишке Толнај, коју је Ружица Сокић играла у првој постави, била сам одушевљена. То је нешто што ће ми до краја живота значити. И ово је први пут да играм у Звездара театру, надам се не и последњи, јер је ово место са дивним људима. Фантастично позориште!

Бранко Видаковић који између осталих у представи тумачи и лик Илије Гарашанина је казао да оваква глумачка екипа повлачи и велика очекивања, те да се нада да ће публика бити задовољна.

Сцена из комада која мене прогања је тај грађански дух који је неуништив, то је нешто што ће вас запљуснути са сцене и подсетити зашто људи долазе у позориште. Долазе да би видели како је уствари онај тамо зао, а нисам ја, како је онај тамо грамзив а не ја, па и смешан, закључио је Бане Видаковић.