Данас је одржана конференција за медије поводом новог комада Звездара театра „Осама-Касаба у Њујорку“ чија је премијера заказана за 4. април. Представа је рађена према роману Владимира Кецмановића, у драматизацији Косте Пешевског и Дарка Бајића, који је и редитељ овог комада.
Преко видео линка сe медијима обратио најпре писац Владимир Кецмановић, а потом и редитељ Дарко Бајић, аутор драматизације Коста Пешевски, као и комплетна глумачка екипа коју чине: Андрија Кузмановић, Јован Јовановић, Ива Илинчић, Бранко Јанковић, Исидора Симијоновић и Амар Ћоровић.
Владимир Кецмановић је истакао да је гледајући пробе нове представе био веома задовољан читавом поставком и начином на који је његов роман "оживео" на сцени Звездара театра. Он се захвалио редитељу, ауторима драматизације и целој глумачкој екипи на раду на представи.
Дарко Бајић је у обраћању медијима између осталог истакао:
Дошли смо до нечега што био могло да личи на једну античку драму, али заправо највише личи на једну југословенску драму. Све оно што смо негде проживели и од чега још увек имамо последице. Али немојте мислити да смо само ми, како то каже Пекић, они чије године су појели скаквци. У многим земљама света управо је политика та која је довела до тога да људи не живе свој живот. Зато су овај роман и представа универзални, а ова млада екипа глумаца која још увек није под ауром аутоцензуре, има времена да покуша да скрати то време које једу скакавци.
Због њихове храбрости је ова представа добила и добиће једну посебну енергију. Ова представа постаје једно острво слободе глумачког и редитељског израза и покушај свих нас да направе представу у којој ће сви говорити оно што желе.
Наш главни глумац, приповедач, покушава да својом емоцијом исприча причу своје прошлости, на моменте смешно, на моменте тако да, како каже Душан Ковачевић, „живот потказује позориште“ и прераста у трагедију. Али у овој представи нећете видети губитнике, већ борце који се боре за свој циљ, емоцију, слободан простор у ком живе. Осећаћете тежину, али и радост, као и једну врсту спасења. – рекао је Бајић.
Бајић је додао да оно што је било иснпиративно у роману Владимира Кецмановића по ком је рађена представа, јесу филмске слике и атмосфера и то што је писац успео да нас на маестралан начин проведе кроз неколико деценија.
Коста Пешевски, који је уз Дарка Бајића урадио драматизацију, навео је да је основа сваког романа увек у приповедању, које даје велику ширину – може се говорити у првом лицу, самом себи, самом себи реплицирати, а драма је сведена само на ликове, односе и сукоб:
И ту се створио један сужен простор, како заправо један роман који све обухвата, и ту драму ликова и сукоб, али има и пуно приповедања, свести у један драмски канал. Начин да то решимо био је управо у томе да главни лик, који је приповедач у једном бару у Њујорку, има изузетну врсту представе коју прави за своју публику, своје госте. Ту је негде кључ драме. У жанросвком смислу морали смо да дамо неки комични тон да не би отишло у ратну драму, јер смо таквих садржаја имали довољно у последњих 20 година – закључио је Пешевкси.
Улогу приповедача у новој представи тумачи Андрија Кузмановић, који се на конфернцији осврнуо на свој лик, али и целокупну тематику која је обрађена у представи.
Играм приповедача или наратора, за ког је интересантно да се рецимо име до краја представе не изговори, нити је толико битно. Сигуран сам да смо направили са овом представом управо то - да није битно ни како се зовеш, ни ко си, ни одакле си. Националност или вероисповест, када бисмо их ставили у неки други или трећи план, живели бисмо много лепше. Могу да причам то из позиције глумца, јер играм Муслимана у овој представи и волим га највише на свету! Ово је био један диван процес за мене и у овом тренутку сам јако срећан и задовољан што сам направио причу са овом екипом. – рекао је Кузмановић и додао:
Доста ствари сам радио у позоришту и увек ме нешто изненади , а овог пута ме изненадио тимски дух који имамо. Ово су млади људи којима је ово можда до сада нешто највеће, а и мени је! Хвала им на томе!
Улогу Мурата у новом комаду на сцени Звездара театра игра млади Јован Јовановић, који је истакао:
Захваљујући роману господина Кецмановића, а онда и драматизацији Косте Пешевског и професора Бајића, добили смо прилику да испричамо једну причу о врмену о ком смо толико слушали, јер ликове које ми играмо су генерације наших родитеља. Причу о времену доста безазленијем, у ком један млад човек није морао толико да размишља шта ће бити сутра. Андрија (приповедач) ће вам у тој кафани причати о љубави, о једном истинском пријатељству, о генерацији другара из школе, а потом и о једном дечаку који се родио у неким мало тежим временима. Оно што је суштина свега овога је да је у тим тежим врменима, која су дошла након ових безазлених, љубав ни у једном тренутку није нестала. Остала је ту и чак је постала и јача, јер смо почели да страхујемо једни за друге и у једном тренутку заправо почели да размишљамо шта ће бити сутра.
Ива Илинчић, којој је редитељ поверио улогу Милице исткла је да је љубав главни мотив представе:
Ово је једна прича пре свега о љубави. Рат и све последице након њега, све ће се то видети у представи, али је суштина љубав и пријатељство, као и потенцијална љубав и нарушено пријатељство. Велика је привилегија што имамо прилику да ми ово испричамо и да нас четворо који смо студенти (од нас шесторо у екипи), имамо могућност да будемо део овога. Оно што ћу из целог процеса сигурно памтити је овај тимски рад који је довео до толико заједничких решења.
У улози Мунира, нашао се Бранко Јанковић, који је поред Андрије Кузмановића старији члан глумачке екипе:
Тумачим лик Мунира, човека који је долази у малу касабу из села жељан свега, човека пуног крвотока, како ја то волим да кажем. Човека који је пун крви, а жељан меда. Он је и трагичан и срећан и несрећан у исто време.
Исидора Симијоновић, уз Иву Илинчић је женски део екипе, која је о својој улози између осталог рекла:
Лик Есме је лик једне младе девојке која има амбицију да се уда за човека кога воли, што јој не успева, па пролази кроз једну драматичну транзицију. Вођена том жељом за осветом и тиме да покаже да може да настави даље упркос томе што јој је тешко, она се суочава са узбурканим емоцијама. Откривајући њене снажне емоције, негде сам препознавала и пролазила кроз неке своје личне неоткривене емоције – закључила је Исидора.
Амар Ћоровић, који у представи игра младог Баја, захвалио се на могућности да буде део ове велике приче:
Хвала и екипи која је била сложна све време и од самог почетка без треме и заједничким решавањем проблема, дошла до финала. Играм лик младог Баје, који је дете из брака Муслимана и Српкиње, који пролази кроз бројне дилеме после рата и током рата. Било је занимљиво да поред рата који се десио испричамо причу о љубави и другарству и млађим генерацијама, а не о стварима које су прошле и о њиховим последицама. - рекао је Амар Ћоровић.
Прва реприза представе Осама – Касаба у Њујорку је 5. априла, а потом се игра и 20. и 22. априла.