Владимир Кецмановић

ОСАМА-КАСАБА У ЊУЈОРКУ

Купи улазнице Резервације

О ПРЕДСТАВИ

Писац:

Владимир Кецмановић

Драматизација

Коста Пешевски и Дарко Бајић

Редитељ

Дарко Бајић

Сценограф

Весна Поповић

Костимограф

Драгица Лаушевић

Композитор

Дејан Пејовић

Лектор

др Љиљана Мркић-Поповић

Видео анимација

Немања Војновић

Продуцент

Драгиша Ћургуз

Асистент сценографа

Миа Меденица

Инспицијент

Душко Ашковић

Мајстор светла

Радован Самолов, Владо Радојевић

Мајстор тона

Никола Јововић, Новак Ашковић

Видео пројекција

Матија Јовановић

Шминкер

Маријана Голубовић

Реквизитер

Миодраг Тешовић

Гардеробери

Лидија Николић, Јелена Дуњић

Аутор видео спота

Стево Мандић

Дизајнер

Александра Илић

Фотографи

Никола Вукелић и Матија Јовановић

ПРЕМИЈЕРА

4. април

ТРАЈАЊЕ

120 минута

Играју

Андрија Кузмановић

Приповедач

Јован Јовановић

Мурат (Рус новинар)

Ива Илинчић

Милица (Францускиња уметница)

Бранко Јанковић

Мунир (Мексиканац полицајац)

Исидора Симијоновић

Есма (Венецуеланка манекенка)

Амар Ћоровић

Бајо (Јеврејин јапи)

Реч редитеља

Дарко Бајић

Представи „Осама – Касаба у Њујорку” пришао сам из једног другог угла у односу на онај угао из којег се тој истој причи прилази у роману. То је за мене, пре свега, била прича о генерацији мени блиској, која је из безбрижног одрастања у Југославији ушла право у крвави рат. Неке је послао директно у смрт, неке у емиграцију, а неке оставио овде да живе суочени с последицама трагедије коју су преживели. Кроз ову представу сам покушао да дођем до одговора, да ли за моју генерацију постоји могућност прочишћења од рана или до тог прочишћења могу да дођу тек следеће генерације. Наша деца.

Реч писца

Владимир Кецмановић

Као што је Андрићев несрећни јунак умислио да је турски султан и ту илузију платио животом, Бајазид-Бајо из романа Осама умишља да је терориста Осама Бин Ладен и завршава једнако трагично. Обојица скончавају у проклетој авлији – један у турској апсани, из које, у метафоричном смислу, нико никада није изашао, а други у глобалном затвору из ког ни метафорично ни физички побећи није могуће. Драмски текст ОСАМА-Касаба у Њујорку, који представља слободну адаптацију мог романа, ову истину отеловљује на нешто мање жесток начин. Можда зато што публика не воли да се суочава са мучним истинама. Можда и зато што владаре данашњег света није мудро изазивати директним поређењем са османлијским зулумћарима. А највероватније је да су та два разлога дубоко и чврсто повезана.

Show must go on

Реч писца драматизације

Коста Пешевски

Осама – Касаба у Њујорку можда је и највећи изазов с којим сам се до сада сусрео као драматург. Живописна и експресивна прича о одрастању, пријатељству, љубави и рату у форми романа испричана је на такав начин да је њена трансформација у позоришну драму била прилична енигма. Имала је потенцијал да оживи на сцени, али требало је наћи начин како да се главни ток приче и његови најважнији рукавци пребаце у други канал, онај драмски. Решење је заправо било све време пред очима. Главни јунак романа, у свом њујоршком бару, заправо све време изводи представу препричавајући некоме своје успомене. Ту је био и кључ којим се долази до драматизације и представе. Целу ту његову соло тачку и све ликове и догађаје са којима живи у мислима требало је изнети на сцену. Надам се да је драматизација сачувала снагу ликова и њихове трагедије и да ће јој то донети дуг живот на сцени Звездара театра.

Писали су о представи

  • „Док води причу од Њујорка до родне Касабе (која може бити сваки град у провинцији и било где на свету баш као код Андрића) и Сарајева, од интернационалне атмосфере савремене Америке у њујоршком кафићу где данас конобарише, па назад у младалачку безбрижност Касабе и Сарајева, до рата који му је заувек променио живот, Андрија нас подсећа да његовог Приповедача знамо из „прошлог живота” и тера да му верујемо и саосећамо с њим. Ни трага у тој глуми од инспектора Плетикосића ког је тумачио недавно у „Сенкама над Балканом”. То говори о великом потенцијалу. Али, ваљда је и он свестан, ако овде стане биће као да није урадио ништа посебно. И није он једини добар у „Осами”. Заправо, најјаче осећање после гледања ове представе је да, ипак, постоји опасно добра екипа младих глумаца који су право освежење на нашој озбиљно уморној и остарелој сцени. Редитељ Дарко Бајић одлучио се за ризичну поделу без великих звезда и погодио.”

    Милојко Божовић, уредник културе, Блиц

  • „Врло спретан и симпатичан глумац, Андрија Кузмановић, испричао је, скоковито у времену, причу о “сарајевској раји”, о томе како се идеологија као клин забила између њих и многе коштала домовине, а понекога и живота. Екстремизам рађа екстремизам – па се мали син Мурата и Милице, Баја, изметнуо у ватреног поборника Осаме бин Ладена, упркос погубности таквих идеала, у шта га сви уверавају. Само мајка Милица (врло потресна сцена, када му у Сарајеву отац страда од “пријатељске ватре) забради се из жеље да, по сваку цену, прати сина, јер јој је само он остао.”

    Драгана Бошковић, Вечерње новости

Звездара Театар
Assign a menu in the Left Menu options.