Vesti

KAKO DA LAKŠE PODNESEMO VANREDNO STANJE

 

 

Već više od mesec dana živimo u jednoj potpuno novoj i nepoznatoj životnoj situaciji pandemije, a skoro četiri nedelje u vanrednom stanju koje nas je u velikoj meri izmestilo iz svega onoga što smo do skoro smatrali svojim normalnim i uobičajenim životnim ritmom. Vrlo naglo i na jedan drastičan način smo primorani da se brzo adaptiramo i prilagodimo potpuno novim uslovima. To zahteva da organizaciono, konceptualno i logistički značajno izmenimo svoje životne navike.

 

 

Ovo je za sve nas kolektivna životna kriza na koju nismo pripremljeni, koju ne razumemo u potpunosti i koja nosi veliki stepen neizvesnosti. Percepcija ugroženosti odnosi se na najvitalnije aspekte našeg života: na zdravlje i bezbednost nas i naših najbližih, na najrazličitije oblike ograničavanja našeg kretanja, na našu poslovnu i profesionalnu budućnost. Svi planovi i ciljevi moraju biti redefinisani i smešteni u neki novi kontekst.

Posebno je zahtevno da razumemo i prihvatimo poruku – „ako nekoga volimo važno je da ga ne viđamo“; na taj način i doživljaj odnosa i bliskosti se smešta u jedan novi kontekst. To u nama prirodno izaziva različita bolna osećanja – strah, anksioznost, bespomoćnost, osećaj usamljenosti i izolovanosti, ali i ljutnju i bes. Imamo doživljaj da je ostalo malo prostora u kojima se osećamo da imamo kontrolu nad bitnim aspektima svog života.

Paralelno, iz različitih izvora nam se upućuje kolektivna poruka da smo krivi i da smo loši zato što nismo dovoljno disciplinovani i savesni da ispratimo sve preporuke koje nam se sugerišu. Verovatno da i dobar deo tih poruka ide iz dubokog straha i nemoći onih koji takve poruke upućuju. Takođe nam stižu najrazličitiji saveti kako da što više i što intenzivnije osmislimo i strukturišemo svoje „slobodno vreme“ koje većina nas ne doživljava zapravo kako slobodno vreme, već kako prazan hod…i tako i spolja i iznutra kao da smo primorani da vrlo brzo postanemo aktivni na jedan izmenjen način, da brzo osmislimo i određenim sadržajima ispunimo svoje vreme, da se brzo oslobodimo strahova i da postanemo visoko funkcionalni…

 

 

Prva važna stvar je da shvatimo da smo svi različiti, da imamo različite kapacitete za toleranciju frustracije, različita prethodna životna iskustva i da imamo pravo na svoja osećanja, koja su u određenoj meri potpuno normalna i prirodna za ovakvu životnu situaciju. Tek kada prihvatimo i razumemo sopstvena osećanja otvara se prostor i da ih izdržimo, a ne samo da ih na silu sklanjamo. Tek kada dopustimo osećanjima da postoje možemo i da nešto uradimo sa njima, da pokušamo da ih koliko toliko kontrolišemo i da ona ne postanu preplavljjuća. Da možemo da mislimo o njima i da ih postavimo u nešto realniji kontekst, a realniji kontekst je činjenica da nismo potpuno nemoćni, da možemo da se odgovorno ponašamo, da ostanemo kod kuće, da na svoj način i svojim tempom osmislimo svoj dan; napravimo neku osnovnu strukturu i onda polako ubacijemo neke dodatne sadržaje koji nam mogu biti prijatni i relaksirajući.

Najvažnije od svega je da pokušamo da prestanemo da se iznutra bunimo i ljutimo. Da pokušamo da se na svoj način povezujemo sa ljudima koji su nam bliski, da ih čujemo i da delimo sa njima svoja stanja i osećanja.
Zapravo, kada malo bolje razmislimo, naš život je i pre korone bio pun neizvesnosti i rizika, samo što ih u regularnim životnim okolnostima nismo svesni i ne razmišlajmo konstantno o njima. Jedan običan izlazak na ulicu ili vožnja kolima, nosi brojne potencijalne rizike, ali opet većina nas, ukoliko se pridržavamo svih preporuka i pravila o ponašanju u saobraćaju – bezbedno stigne kući ili na posao.

Naš osnovni razvojni zadatak sada je da naučimo da tolerišemo izvestan stepen neizvesnosti, da radimo ono što je do nas, da poštujemo svoja osećanja i osećanja ljudi sa kojima smo bliski, da tražimo nove načine da se povezujemo i da vodimo računa u kojoj meri ćemo biti izloženi moru informacija koje su svuda oko nas. Važno je da pronađemo neki referentni okvir kome verujemo i da se onda trudimo da budemo saradljivi za svoje dobro i za dobro ljudi koje volimo. Završiću ovaj članak jednom pričom na koju sam se često u svom isksutvu vraćala, a koja mi i sada dosta pomaže.
„Jednoga dana izbio je strašan požar u džungli. Sve životinje počele su glavom bez obzira da beže, lavovi, leopardi, slonovi, gazele, žirafe, jedino je kolibri svaki čas preletao preko požara i vraćao se sa malo vode u kljunu i sipao ga na podivljali požar ..i tako mnogo puta…zbunjei tigar u jedno trenutku je upitao kolibrija: „Šta to radiš?“ a kolibri mu je odgovorio „Radim ono što je do mene“. Iako se možda danas mnogi od nas osećaju kao ovaj mali kolibri, to je način da pomognemo sebi i ljudima koje volimo, da pomognemo našim lekarima i svim ljudima koji se nalaze usred tog požara, da ga nekako,zajedno, gasimo i ugasimo. Svima nam od srca želim što pre ponovo zelenu šumu.

doc. dr Jelena Sladojević Matić, analitički psihoterapeut

Brojevi telefona za psiho-socijalnu pomoć:
– Psihosocijalna pomoć “Dr Laza Lazarević” 0800 3090309
– Institut za mentalno zdravlje 063 7298260 (broj telefona za mlade i decu do 18 godina)
– Institut za mentalno zdravlje 063 1751150 (broj telefona za osobe starije od 18 godina)
– https://savezpsihoterapeuta.org/korona-virus/

POVEZANE VESTI

PREDSTAVA „VEČERA BUDALA“ NA LETNJOJ SCENI NA TAŠMAJDANU

  Zvezdara teatar učestvuje na manifestaciji „Beogradska letnja scena-Pozorište na Tašmajdanu“ sa predstavom „Večera budala“ po tekstu Fransisa Vebera u režiji Božidara Đurovića, koja će biti izvedena 11. i 12. jula u 21 sat.   Foto: Sonja Žugić Ulaznice za […]

Detaljnije

VIRTUELNA IZLOŽBA ZVEZDARA TEATRA

    Izložba „Preko scene do zvezda“ otvorila je 8. oktobra 2019. godine novu sezonu Zvezdara teatra u jubilarnoj 35. godini od osnivanja ovog pozorišta. Izložbu čine portreti glumaca koji su stvarali i uveličali istoriju Zvezdara teatra, koji su nas […]

Detaljnije

NOVI BLOG: UMETNOST I IZOLACIJA

  Koliko nam umetnost znači u izolaciji i kako umetnici provode ovo vreme, to je tema našeg novog bloga. Podsetićemo se koja su to umetnička dela nastala upravo za vreme izolacije dok su neke od najvećih pošasti pretile čitavom svetu. […]

Detaljnije