Сваки текст на нашем блогу је посебан и аутентичан, а откриће вам како изгледа рад у позоришту, како позориште може да вас очара, због чега ћете у њему доживети непоновљиве тренутке и најзад како да постанете и останете део наше галаксије легендарних тренутака.
Звездара театар је отворен 8. октобра 1984. представом „Мрешћење шарана” Александра Поповића, у режији Дејана Мијача. О данима када смо настајали и ономе што је уследило после најбоље сведочи наш драмски писац Душан Ковачевић, који је данас на месту директора Звездара театра:
„Нескривена тајна популарности – успеха Звездаре театра почива на чињеници да је већина глумачких звезда – најбољих или најпопуларнијих београдских глумаца – прешла у тим са Звездаре, стварајући репрезентацију „извођача уметничких радова“, по дефиницији Зорана Радмиловића, који се преселио у сећање кад је ово позориште рођено. Бата Стојковић, Бора Тодоровић, Мира Ступица, Петар Краљ, Милена Дравић, Драган Николић, Лазар–Лаза Ристовски, Сека Саблић, Бранислав Лечић, Богдан Диклић, Љиља Драгутиновић, Милорад Мандић Манда, Бранимир Брстина, Воја Брајовић, Драган–Гаги Јовановић, Лане Гутовић… и још двадесетак великих, значајних имена нашег глумишта, оставили су, што би се некад рекло, „неизбрисив траг“ у животу, раду, репертоару – постојању куће на Звездари. Већина њихових незаборавних улога одиграна је у праизведбама драмских прича наших писаца, делима која су обогатила српску драмску књижевност. Тајна је и у томе да нема неке посебне тајне; све је било засновано на великом раду, ентузијазму и слободи стварања.” – забележио је Душан Ковачевић.
На трагу тог великог рада и ентузијазма, 2017. смо захваљујући нашем чувеном дизајнеру Славимиру Стојановићу урадили редизајн визуелног идентитета позоришта, који је између осталог подразумевао и израду новог сајта са новим логом Звездара театра.
Отуда и потреба и велика жеља да баш на овом месту развијемо блог који ће бити нескривени простор где ће наши пријатељи забележити своје емоције које их везују за позориште, а које ћемо поделити са нашом публиком.
Као некакав логични след догађаја, први блог који смо објавили био је онај у форми питања постављенх управо Славимиру, који нам је испричао о тренуцима које је проводио у позоришту, како је изгледао рад на редизајну визуелног идентитета и много чему другом, доступном на следећем линку.
Уследиле су приче „Чудо дакле може да почне”, позоришног критичара Александра Милосављевића, као и „Милени Дравић, у име публике”, омаж непоновљивој Милени којој је крајем 2017. године у Звездара театру уручена награда за животно дело Добричин прстен, а све то забележено од стране новинарке Миљане Нешковић.
Tекст за наш блог написала је и Милена Симуновић, која је у Звездара театру од његовог оснивања, на месту шефа рачуноводства. Милена вас кроз причу коју смо назвали „Небо ме наградило запослењем у позоришту” води у свет позоришта иза сцене, где ћете упознати дивне људе и сазнати који су догађаји били преломни за осптанак Звездара театра.
У сусрет концерту који ће браћа Теофиловићи, Ратко и Радиша, имати 29. марта у Звездара театру, разговарали смо са њима о музици, позоришту, публици и томе зашто су изабрали наше позориште као место где ће се након дуже времена поново сусрести са београдском публиком. Tекст je доступан на следећем линку.
Најновији текст за наш блог написала је Снежана Кривокапић, задужена за екстерне и интерне комуникације и улагање у локалну заједницу у компанији Јапан тобако, са којом спроводимо пројекте инклузије. Након што смо у оквиру двогодишње акције Да чујемо позориште, преводили представе на знаковни језик, како бисмо позориште учинили доступним и за наше глуве суграђане, ове године заједно настављамо да пружамо подршку осетљивим групама. Зато смо покренули акцију Позориште је и моја кућа, о оквиру које ћемо сваког месеца угостити чланове „Лице улице”, као и кориснице Саветовалишта за борбу против насиља у породици. Управо о томе, као и осталим стварима које воли у Звездара театру писала је Снежана у следећем тексту.
Уредник културне рубрике дневног листа „Блиц”, Милојко Божовић, за блог Звездара театра написао је своје утиске након премијерног извођења представе „Осама-Касаба у Њујорку”, која је на сцени Данило Бата Стојковић оживела 4. априла 2018.
О младој глумачкој екипи коју чине Андрија Кузмановић, Јован Јовановић, Ива Илинчић, Бранко Јанковић, Исидора Симијоновић и Амар Ћоровић, емоцијама које доноси ова представа, сценографији, костимима, драматизацији, заправо, о свему по мало, пише Милојко Божовић у новом блог посту Звездара театра, који у целости можете прочитати на следећем линку.
Ива Илинчић и Амар Ћоровић су студенти треће године глуме у класи професора Драгана Петровића Пелета. За блог Звездара театра написали су своје утиске о позоришту, његовом значају, привилегији да буду његов део, како је изгледао рад на представи Осама-Касаба у Њујорку, за коју им је позив упутио редитељ Дарко Бајић. Ива у овом комаду тумачи лик Милице, а Амар лик Баје, Миличиног сина.
Цео текст можете прочитати овде…
У новом блогу за сајт Звездара театра пишемо о процесу стварања драмског текста. Он је основа позоришне представе, полазна тачка од које настаје чаролија. Редитељ, глумци, костими, сценографија оживљавају исписана слова, стварају ликове од крви и меса и њихов лични простор. Али први корак је стварање приче, а она настаје у перу писца.
Драматург Коста Пешевски нам је помогао да разумемо специфичности овог посла.
Блог ћете пронаћи овде.
У новом блогу откријте шта се дешава у позоришту током лета! За неке је пауза између две позоришне сезоне, од краја јуна до октобра, превише дуга и једва чекају да поново гледају омиљене представе. Други паузу ни не осете због бројних других активности и авантура које доноси лето.
У сваком случају позориште само наизглед не ради. Запослени користе ово време како би све припремили за нову сезону. Текст о томе шта се све ради у позоришту током лета пронађите овде.
У новом блогу на сајту Звездара театра пишемо о примењеној музици! Сазнајте како настаје музика за позоришну представу и колико је она значајна за стварање магије у театру.
О овој теми разговарали смо са композитором Дејаном Пејовићем који је у Звездара театру радио музику за представе „Осама-Касаба у Њујорку” и „Феликс“. Текст можете пронаћи овде.
Припремили смо нови блог у оквиру кога ћете сазнати које све драгоцености чува Музеј позоришне уметности Србије. Можете га пронаћи овде.
Школске обавезе су увелико почеле, пре више од месец и по дана. И док се у овим јесењим данима нижу нове лекције, контролни и одговарања, обавезе које ђацима нису омиљене, ипак једној од активности која је у вези са школом се радују – гледању позоришних представа са одељењем. О томе пишемо у следећем блогу који можете пронаћи овде.
Te давне 1984. године, коју свет памти по многим турбулентним догађајима, настао је Звездара театар. Блог о најважнијим доађајима из те године можете пронаћи овде.
Нови блог о улози редитеља у стварању представе написао је Марко Мисирача који је у Звездара театру режирао представу „Бајка о позоришту”. Блог можете пронаћи овде.
Можемо ли прави позоришни доживљај осетити и код куће? На ово питање смо покушали да дамо одговор у новом блогу, који смо припремили поводом Светског дана позоришта. Блог можете прочитати овде.
Однос између уметности и изолације је тема нашег новог блога. О томе како је уметност утиче на људе у изолацији, да ли се од уметника очекује да стварају током овог периода и како они заиста проводе време пишемо у новом блогу који ћете пронаћи овде.
Изложба „Преко сцене до звезда“ отворила је 8. октобра 2019. године нову сезону Звездара театра у јубиларној 35. години од оснивања овог позоришта. Изложбу чине портрети глумаца који су стварали и увеличали историју Звездара театра, који су нас физички напустили, иако ће заувек бити присутни духом. На овој изложби публика је имала прилику да се поново сретне непосредно близу са ликом Данила Бате Стојковића, Петра Краља, Небојше Глоговца, Мише Јанкетића, Мире Ступице, Милене Дравић, Милорада Мандића Манде, Данила Лазовића, Боре Тодоровића и Драгана Николића. Изложба „Преко сцене до звезда“ сада је доступна и онлајн и можете је погледати овде.
Након две године од покретања акције „Позориште је и моја кућа” у којој су продавци часописа Лицеулице и штићенице Сигурне куће били у прилици да сваког месеца гледају представе са репертоара Звездара театра, продавци и координатори овог уличног часописа подсетили су се емоција које су изазвале посете нашем позоришту. У новом блогу који је доступан на линку, сазнајте колико им је значила инклузија у културна дешавања, које сцене из представа највише памте, као и да ли им данас у тренутку када су позоришта затворена већ шест месеци оно недостаје…
Лена Ковачевић је музичар са једним од најлепших вокала на нашим просторима. Она поседује неoспорну лепоту и невероватну непосредност у комуникацији. Одрасла је у позоришту и Звездара театар јој је као друга кућа, у којој ће 10. и 16. новембра одржати концертно вече. Тим поводом смо са Леном разговарали о њеним првим сећањима, најупечатљивијим моментима и доживљајима који је вежу за Звездара театар. Интервју са Леном је доступан овде.
