Blog

ZVUK KOJI OPIJA I KOJI SE PAMTI

 

Pozorišna predstava je prava riznica doživljaja. Sve što čujemo, vidimo i doživimo, dugo ostaje u našem sećanju. Dok gledamo predstavu ne možemo lako ni da raščlanimo to bogatstvo detalja, od kostima, scenografije, preko svetla pa sve do muzike, koji nas kao velika audio-vizuelna iluzija povedu negde daleko od stvarnosti. Primenjena muzika koja se komponuje za pozorišnu predstavu, upravo je jedan od elemenata koji oblikuje atmosferu u pozorišnoj sali i daje joj određeni ton.

 

 

Zvuk ćemo nekad razumeti lakše nego reči. U muzici nema podela, nju svi mogu da osete i otuda tolika njena snaga. Ona opija i zavodi, izaziva u nama sreću, tugu, strah, razdraganost, a da toga uopšte nismo ni svesni. Najbolja primenjena muzika nije upadljiva, ona stvara jedan prirodan ambijent kojem potpuno verujemo i samim tim možemo bolje da se uživimo u priču koja se pred nama odigrava. Pozorišni stvaraoci zbog toga moraju da budu veoma oprezni kada u rukama imaju tako moćno sredstvo kao što je muzika, kaže kompozitor Dejan Pejović koji je u Zvezdara teatru radio muziku za predstave „Osama-Kasaba u Njujorku“ i „Feliks“.

 „Primenjena muzika se u većini slučajeva dešava van „realnog prostora” određene predstave, serije ili filma i kao takva je ozbiljno oruđe u rukama autora. Njome možemo nagovestiti događaje ili okarakterisati određeni lik. Definitivno deluje na podsvesnom nivou, što joj omogućava da se „prišunja” gledaocu i da upravlja njegovim emocijama. Ako znaš da iskoristiš to oruđe onda je lako zavesti publiku, napraviti atmosferu, vezati se za neke aktere ili događaje, praviti nekakve asocijacije. Naravno, ovo se može postići samo ako je i autor umetničkog dela za koje se komponuje muzika svestan njenog značaja. Mora postojati jasan razlog za njeno prisustvo. Kada razgovaram sa rediteljima, najčešće ih prvo upitam zašto im je potrebna muzika na određenom mestu, ili bar šta žele da postignu u tom momentu.  Uvek mora da postoji nekakav razlog, recimo dramaturški, ili možda postoji neki tehnički problem u zvuku ili slici koji treba da se što bezbolnije premosti. Ne volim kada kažu: „Ma, da mi napravimo muziku pa ćemo videti kad će nam zatrebati“. Time se nipodaštava i muzika i njen autor“, kaže kompozitor Dejan Pejović.

 

 

Stvaranje muzike za pozorišnu predstavu je veoma kreativan proces. Da bi se zvuk što bolje stopio sa pričom, kompozitor mora da bude upoznat sa detaljima, da razume likove i njihove međusobne odnose u komadu i da tek onda odluči koje muzičke instrumente će upotrebiti i u kom stilu. Zbog toga za kompozitora nije dovoljno da dobije tekst ili scenario, neophodno je da dublje upozna delo koje se postavlja na scenu, kaže Dejan Pejović.

„Desi se da traže da im se izrade muzičke skice na osnovu scenarija. I ja se divim kompozitorima koji zaista tako i funkcionišu. Ne kažem, i meni se nekad desi da moram za određeno delo da radim tako, ali mi to nije omiljeno. Volim da vidim filmski materijal ili glumce na sceni tokom proba u pozorištu. Tada osetiš neko kretanje, osetiš tempo, boju…nešto što iz čitanja teksta nisi mogao anticipirati. Pa onda polako ulazi rasveta, pa kostimi, scenografija…sve je to bitno, sve to dodaje u finoći materijala koji skupljaš u sebi”, kaže Dejan Pejović.

Pesme koje su nastale kao deo pozorišne predstave, nastavljaju da žive i dugo nakon poslednjeg izvođenja. Pevušeći neku od ovih numera bar na trenutak se vraćamo u nepovratni pozorišni trenutak čiji su one bile deo. Proces može da bude i obrnut da neka nova pozorišna predstava vrati popularnost davno zaboravljenoj pesmi. U svakom slučaju, veza između muzike i pozorišta veoma je jaka i sa razvojem primenjene muzike plodovi ove grane umetnosti mogu u budućnosti biti još slađi.

POVEZANE VESTI

NOVI BLOG O PRIMENJENOJ MUZICI

    Novi blog na sajtu Zvezdara teatra otkriva kako nastaje muzika za pozorišnu predstavu. Ona lako može da publiku ubaci u određeno raspoloženje, da izazove najrazličitije emocije. Zbog toga je važno koristiti magiju muzike na pravi način.    …

Detaljnije

POZORIŠTE TOKOM LETA

    Pozorišne sale koje su do skoro bile do poslednjeg mesta ispunjene publikom sada su prazne i zamračene. Vrelina ne uspeva da nađe svoj put do scene, tu je uvek za koji stepen svežije i prijatnije. Pozorišne daske odmaraju,…

Detaljnije

STVARANJE DRAMSKOG TEKSTA

    U novom blogu za sajt Zvezdara teatra pišemo o procesu stvaranja dramskog teksta. On je osnova pozorišne predstave, polazna tačka od koje nastaje čarolija. Reditelj, glumci, kostimi, scenografija oživljavaju ispisana slova, stvaraju likove od krvi i mesa i…

Detaljnije