Blog

STVARANJE DRAMSKOG TEKSTA

 

Glumac je rekao svoju poslednju repliku. Boje, svetla i doživljaji koje smo upijali u prethodnih sat i po vremena koliko je trajala predstava, sada su se skupili u jednu jedinu tačku. Oduševljeni smo ili razočarani, i to se ponekad desi. U masi nepoznatog sveta aplauzom pozdravljamo ono što smo doživeli, i taj prvi utisak nakon zatvaranje zavese, bio on gorak ili sladak biće presudan za odgovor na čuveno pitanje „kako ti se čini predstava“, koje sa nekoliko strana doleće do nas odmah nakon izlaska iz pozorišne sale. Ono što se u tom trenutku, ali često ni kasnije nećemo zapitati jeste kako je sve ovo što smo sada videli počelo? Glumci daju boju glasa svom liku, do tada samo ispisanim slovima daju obličje. Kostimi im daju izraz i stil. Scenografija stvara potpuno novi prostor, opipljive domove imaginarnih likova. Ali, kako nastaje sama priča, dramski tekst koji je osnova pozorišne predstave? On se rađa u peru pisca.

 

 

Dramski tekst i svakodnevno iskustvo pisca neraskidivo su povezani. Na putu od prijatelja do kuće može da upozna nekog sasvim posebnog čije će pokrete ili stavove pozajmiti liku iz drame. Za pisca čekanje u redu nije samo dosadno i neizbežno, već može da bude i nepresušna riznica inspiracije. Sve što čita, sluša, gleda, lično doživljava, u nekom trenutku može da upotrebi kao materijal za dramski tekst. Životna iskustva kao sitni delići slagalice dolaze na svoje mesto i stvaraju širu sliku. Kako i kada tačno počinje ta igra podsvesnog prikupljanja ideja i pisanja kao svesne radnje, ne zna se. Pravila u ovoj sferi meka su poput putera. Dramaturši zanat, instrukcije za pisanje teksta, teze…sve to može da bude pri ruci i neophodno je da bi priča bila dobro oblikovana, ali ni približno nije dovoljno da bi se pobedila belina papira ili ekrana s kojom se pisac suočava.

 

 

Prvo pitanje sa kojim se pisac suoči je kako da oblikuje priču dovoljno dobro, da bi ona postala samostalna i započela svoj život na sceni. Treba pisati o univerzalnim temama, ali taj pojam je potpuno neodređen. Šta podrazumevaju takve teme objašnjava dramaturg Kosta Peševski.

„Ako govoriš samo o svojoj sredini ostaješ zatvoren. Dobri tekstovi treba da budu bazirani lokalno, a da funkcionišu globalno, da se baviš nečim iz svog okruženja, iz svoje sredine, a da je to na neki način povezano sa celim svetom. Ili se baviš ljudskom psihologijom, ljudskim karakterom ili nekom temom koja možda pritiska mnoge. Ako insistiraš na uskoj tematici, ostaješ nedovoljno prepoznatljiv ili nedovoljno iskazan. Mislim da dobar tekst mora da ima neki širi kontekst koji se tiče celog sveta, a ne samo tvoje ulice ili tvog grada”, kaže Peševski.

 

 

I zaista, mnogi dramski tekstovi koji su nastali pre više decenija, neki i pre nekoliko vekova izvode se na sceni i dan danas upravo zbog toga što su pisci prepoznali nešto vanvremensko, svojstveno čoveku i nepromenljivo.
Koliko je teško stvoriti dramu koja će dugo biti aktuelna i koju će moći da razumeju ljudi širom sveta, to znaju samo pisci. Takav put posut je trnjem i pun je stranputica. Pisci se tokom stvaranja dramskog teksta suočavaju sa raznim krizama, blokadama, nesigurnostima. Usamljenost koja im je često potrebna da bi o ideji intenzivno razmišljali ponekad ih previše udalji čak i od onih koji su im najbliži.
Ali kada se sve završi i kada pisac pred sobom ima dobar tekst kojim je zadovoljan, najteži deo posla je prebrinut. Oživljavanje likova na sceni prava je čarolija. Pisac zahvaljujući reditelju, glumcima, scenografiji sada i vizuelno može da doživi priču koju je stvorio. Aplauz nakon premijere i zadovoljna lica u publici daće mu podsticaj da se usudi da ponovo krene na daleki put koji počinje rađanjem nove priče.

 

Autor: Maja Milić

POVEZANE VESTI

NOVI BLOG: ULOGA REDITELJA U STVARANJU PREDSTAVE

    Foto: Nikola Vukelić Novi blog za sajt Zvezdara teatra napisao je Marko Misirača, koji je režirao predstavu „Bajka o pozorištu“. On u tekstu otkriva koja je uloga reditelja u stvaranju predstave, sa čim se on susreće na tom…

Detaljnije

ULOGA REDITELJA U STVARANJU PREDSTAVE

    Stvaranje jedne pozorišne predstave za reditelja predstavlja jedno toliko autentično i posebno iskustvo da bi, verovatno, o svakom procesu stvaranja predstave reditelj mogao da napiše poseban tekst, dnevnik ili knjigu. Gotovo u istoj meri u kojoj je tzv.…

Detaljnije

TE DAVNE 1984. GODINE

  Pre tačno 35 godina, 8. oktobra, odigrana je prva predstava Zvezdara teatra „Mrešćenje šarana“ po tekstu Aleksandra Popovića u režiji Dejana Mijača. Bilo je to davne 1984. godine, koju svet pamti po mnogim turbulentnim događajima.     Ne samo…

Detaljnije