
1. Шта Вам је била инспирација да напишете текст за представу Пасивно пушење?
Два су извора: један, конкретни, о коме се већ писало – моје хапшење на париском аеродрому, а други, дубљи, наши покушаји да погодимо шта то, забога, „међународна заједница“ очекује од нас и да на томе остане бар до првог у месецу.
2. Да ли док пишете замишљате како ће комад да изгледа на сцени?
Апсолутно. Драма је део позоришта, а не књижевности.
3. Да ли имате омиљени цитат из представе?
Џек Бауер (показује грб на униформи): „Ego occidam non fumignat! – Убијам, али не пушим! То је мото моје јединице. Убијали јесмо и хоћемо, пушили нисмо и нећемо!“
4. Како тече Ваш процес писања?
Писање глатко, размишљање тешко.
5. Опишите у пет речи идеалног гледаоца Пасивног пушења?
Гледа представу већ десети пут.
[caption id="attachment_795" align="aligncenter" width="700"]

Фотограф: Никола Вукелић[/caption]
6. Са којим сарадником током рада на представи најрадије сарађујете?
Кооперативност није на врху мојих врлина. Најмање нерадо са редитељем.
7. Који је ваш омиљени кутак у Звездара театру?
Просценијум.
8. Да ли се сећате тренутка када сте заволели позориште?
Да. Као и тренутака када ми се смучило.
[caption id="attachment_1075" align="aligncenter" width="700"]

Фотограф: Никола Вукелић[/caption]
9. Да нисте писац чиме бисте се бавили?
Лагао бих за џабе.
10. На крају, како бисте описали представу Пасивно пушење у три речи?
Смешно, безобразно, некоректно.