Вести

10 ПИТАЊА ЗА ИВАНА ЈЕВТОВИЋА

20.03.2017.
Трамвај звани жеља

1. Кога играте у представи Трамвај звани жеља?

Играм лик Стенлија Ковалског. То је један од ликова који као глумац прижељкујете да одиграте у својој каријери. Пре свега због фантастичне интерпретације Марлона Бранда у истоименом филму у режији Елие Казана. Мада су права питања настала тек кад смо се упустили у овај ванвременски комад, јер перцепција породичног насиља тада и сада није иста.

2. Да ли постоји сцена коју посебно волите да изводите?

Кулминација лика кога стварам у овој представи је завршна сцена са Бланш, сцена напада или разоткривања, у којој се публика суочава са тоталном суровошћу тог човека, саосећа са женским ликом и препознаје терор који је нажалост још присутнији данас у нашим животима.

3. Да ли имате омиљени цитат из представе?

Нпр. реплика Стенлија Ковалског "...Сваки човек је краљ, а овде сам ја краљ..."

[Tweet ""...Сваки човек је краљ, а овде сам ја краљ..." Тенеси Вилијамс"]

4. Да ли имате неке ритуале пред представу?

Пре сваке представе се загревам ментално и физички у скаду са Методом Стразберг, истом коју је користио и Брандо, али и Де Ниро, Паћино, Мерил Стрип и Мишел Фајфер и многи други. Укратко то је тренинг који омогућава глумцу коришћење личног искуства у интезивним емотивним сценама.

5. Која би била Ваша улога из снова?

Па ово је једна од тих, имао сам среће да одиграм низ генијалних ликова у досадашњој двадесетогодишњој каријери. У последње време доста режирам, тако да бих волео да радим неки нови домаћи комад, можда комедију.

6. Ко је ваш херој иза сцене?

Мој херој иза сцене је Лидија, наша гардероберка. Препаметна, емпатична у сваком тренутку, инспиративна и невероватно ефикасна. Свима нам итекако значи кад изађемо са сцене и добијемо поглед и реч таквог разумевања.

Трамвај звани жеља

7. Који је ваш омиљени кутак у Звездара театру?

То је четвртасти простор пре уласка на Сцену Данило Бата Стојковић са ормарима и фоткама, са столом у средини, понекад је то била и сала за читање. Ту сам први пут упознао Децу лоших музичара када сам пре 20 година спремао представу Вирус.

8. Који тренутак на сцени у ком сте учествовали или сте видели најбоље памтите јер је оставио трајан утисак на вас?

Одушевљава ме моћ коју позориште има, односно колика ја потреба сваког гледаоца да, у тренутку кад изводимо сцене, прими нашу емоцију и, наравно, да је врати. То омогућава само живи наступ, дигитални свет нас је додатно отуђио (филм, ТВ и нет), човек се осетио још усамљенијим и има повећану потребу за припадањем. Због тога ће позориште заувек бити ту, све потребније. Потребе овог града су из дана у дан све веће и ми морамо да отварамо нове сцене и правимо све више представа да би се Београд сачувао и наставио да расте.

9. Који савет бисте дали онима који желе да постану глумци?

Мој отац Владимир Јевтовић, чувени професор многих глумачких школа у Србији и региону, умео је да каже да се на овом поднебљу рађају вансеријски таленти у великом броју јер је долазило до разних генетских мешавина с обзиром на историјска дешавања и тај импозантан материјал пропуштан кроз Систем Станиславски, а ја бих додао и Метод Стразберг, јесте добитна комбинација. Бављање драмском уметношћу на било који начин је најлепши посао за човека на овој планети.

10. На крају, како бисте описали представу Трамвај звани жеља у три речи?

Интезивно суочавање бедника.