Stevan Koprivica

TRE SORELE

Kupi ulaznice Rezervacije

O PREDSTAVI

Pisac:

Stevan Koprivica

Dramaturg

Ivana Dimić

Reditelj

Milan Karadžić

Scenograf

Geroslav Zarić

Kostimograf

Zora Popović

Kompozitor

Zoran Erić

Scenski govor

dr Ljiljana Mrkić Popović

Scenski pokret

Nebojša Gromilić

Producent

Dragiša Ćurguz

Inspicijent

Duško Ašković

Dizajn svetla

Milomir Dimitrijević i Radovan Samolov

Majstori tona

Nikola Jovović i Stefan Anđelić

Šminker

Marijana Golubović

Rekviziter

Branislav Rončević

Garderober

Lidija Nikolić

Autor plakata

Slavimir Stojanović

Autor video spota

Stevo Mandić

Dizajner

Aleksandra Ilić

Fotograf

Nikola Vukelić i Jakov Simović

PREMIJERA

7.2.2020.

TRAJANJE

100 minuta

Igraju

Nataša Ninković

Nera

Ana Franić

Bjanka

Sloboda Mićalović

Roza

Aleksandar Radojičić

Damjan

Dragan Petrović Pele

Jojo

Milutin Mima Karadžić

Marko

Reč pisca

Stevan Koprivica

Kada sam bio mlađi pisac baš sam volio da u namjenskim tekstovima afiša izobjašnjavam sve što sam htio da kažem. Skoro da gledalac nije ni morao da gleda, sve bi mu bilo nacrtano. Pogotovo ne kritičari, ionako im se to ne bi dopalo, sve je drugačije od onoga kako jeste. Sada, poučen sa ovo malo nešto decenija pisanja za pozorište, skoro da imam averziju prema uvodnoj riječi pisca. To vam je što vam je, uglavnom je sve u predstavi, kašće vam se samo. Mene samo raduje činjenica da se Tre Sorele vraćaju u Zvezdara teatar, neznatno starije, ali podjednako izmaknute od nevesele i dosadne stvarnosti. Raduje me njihova upornost da za razliku od nekih drugih sestara, znamenitijeg pisca, imaju snage da se pobune, ne lamentirajući nad svojim usudom. Možda bi, da sam ponovo pisao komad, bio radiklaniji, bezobrazniji i drskiji, ali čemu? Onda bi došao u situaciju da stalno pišem isti komad, a on je već napisan. Nova premijera govori da može da bude ponovo igran, a to piscu godi. U istu vodu se ne može dva puta stati, ali ko ovdje govori o istoj vodi? More je uvijek drugačije, kao i teatar.

Reč reditelja

Milan Karadžić

Kada sam prvi put radio Tre sorele  imao sam nameru da napravim varijaciju na temu ogleda o ženskoj pobuni protiv konvencije, tradicije, dogme, patrijahalne  postavke sveta koja, pogotovo u malim mestima na kraju sveta znaju da okuju lepotu i slobodu. Tri sestre, tri mlade lepe žene, bivaju inicirane pojavom enigmatičnog muškarca i po prvi put u životu, izbore se za pravo da odžive svoj san. Vremena su se promenila, a osnovni motiv ženskog angažmana ostao mi je intrigantan u ovom komadu. Šta ako to nije pobuna mladosti i inata, šta ako je to konstanta, večno traganje za srećom, ma koliko ono opasno bilo? Zato sam, svesno i namerno, ostavio junakinje onakvim kakve jesu, ali sam im dodao breme godina i suprostavio ga izazovu muškarca koji ima mladost onakvu kakvu su one imale, ali je nikada nisu iživele. Bežeći od pomalo izraubovanog žala za mladost u Sorelama insistiram na večitom pravu, a možda i ljudskoj obavezi, da pronađe komad sreće bez obzira kada se to događalo, pa makar to bio samo i privid.

Zvezdara Teatar