Ivan Lalić

LJUBAV U SAVAMALI

Kupi ulaznice Rezervacije

O PREDSTAVI

Pisac:

Ivan Lalić

Reditelj

Darijan Mihajlović

Scenograf

Vesna Popović

Kostimograf

Lidija Jovanović

Muzika

Bojan Stojčetović

Producent

Dragiša Ćurguz

Asistent reditelja

Marko Čelebić

Asistent scenografa

Tamara Branković

Asistent kostimografa

Iva Kujundžić

Inspicijent

Duško Ašković

Majstor svetla

Radovan Samolov i Vladimir Radojević

Majstor tona

Novak Ašković i Stefan Anđelić

Šminkeri

Marijana Golubović i Branislava Ilić

Rekviziter

Nikola Radovanović

Garderoberi

Jelena Dunjić i Lidija Nikolić

PREMIJERA

16. 11. 2018.

TRAJANJE

minuta

Igraju

Feđa Stojanović

Luka

Elizabeta Đorevska

Vera

Mina Sovtić

Sara

Branko Vidaković

Bogdan

Milan Vasić

Ahmed

Lena Bogdanović

Lizet

Nikola Šurbanović

Stojan

Darijan Mihajlović

Reč reditelja

Savamala je nekada predstavljala prvo što stranac ugleda u Beogradu. Voda je dolazila sve do današnje autobuske stanice, dok je tu, u Savamali, bila nekad i granica prema velikoj monarhiji. Ne baš slučajno, tu se stvorilo i prvo beogradsko pozorište, Teatar na Đumruku ili Carini.

Kada se ta lokalna istorija dopuni najvećom migracijom u istoriji sveta od velike seobe naroda, onda Savamala postane povod za dešavanja u ovoj drami.

U  trenutku kada se ceo deo planete seli na drugi deo planete, što zbog ratova, što zbog ekonomije, trasa kojom vodi put te velike moderne seobe naroda, ide baš preko male Savamale. Taj deo grada proživljava ponovo svoju istoriju, opet je mesto na kome se sreću putnici, prolaze karavani i ostavlja deo duše, zauvek.

Tako je ova priča Ivana Lalića odlučila da se nađe na daskama koje život znače. Priča o ljudima koji su jednu nevolju zamenili drugom nevoljom. Ljudima koji su krenuli ostavivši svoje nebo, gradove, uspomene i našli se, ogromna većina, u jednom trenutku u Srbiji, Beogradu, još lokalnije, opštini Savski Venac, a onda i u Savamali.

Neki će možda i ostati i postati građani Srbije, kao mnogi koji su osamdesetih i u vreme pokreta nesvrstanosti dolazili. Beograd, kao svaki veliki grad, primiće ih dobre volje.

Mi smo sazidali kuću na putu. Savamala je predvorje te kuće i nemi učesnik najvećeg događaja u istoriji preseljenja čitavih naroda.

Ljubav u Savamali, priča je o nama i našoj kući na putu.

Ivan Lalić

Reč pisca

Nikada nisam napisao komad koji je imao veće utemeljenje u stvarnosti. Ta snažna inspiracija me je i vratila pozorištu. Kao pisca, ali i učesnika u jednoj velikoj i lepoj humanitarnoj misiji koja se od 2015. odvijala i još uvek traje u Savamali, verovatno, najharizmatičnijem beogradskom kvartu. Tog leta, u Beograd je došlo jako puno ljudi sa Bliskog istoka. Na žalost, to nije bila turistička poseta, već poseta ljudi čije su muke nama veoma bliske, s obzirom na tradiciju od sto godina izbeglištva pre, posle i nakon nebrojenih ratova na ovim prostorima. Beograd i Srbija su pokazali onu vrstu gostoprimstva, razumevanja i tolerancije koja nije zabeležena u regionu, ali i šire. Na tu tekovinu moramo biti ponosni. Ipak, „Ljubav u Savamali” nije komad koji govori o migrantima. Komad zapravo govori o nama. O đavolskom zagrljaju predvidivih stereotipa koji se susreću na neodoljivim šarmom urođenog gostoprimstva ljudi sa Balkana. Poigravanje stereotipima zapravo jeste ključ komada koji jednu epsku tragediju pretvara u šansu za novi život na ovim prostorima, ali i u Evropi. Radnja komada ne ignoriše ksenofobiju kao opšte mesto balkanske, ali i evropske stvarnosti. Naprotiv. Upravo ksenofobija postaje odlično polazište za komediografski diskurs drame koja svesno klizi u farsu sa elementima melodrame. Kada sam počinjao pisanje komada, mislio sam da je ovakav postupak nemoguć. A onda sam se prepustio instiktu. Onom istom koji je nagnao jednu nezamislivu koaliciju sastavljenu od predstavnika građana, crkve, vlasti, ali i volontera iz šezdeset zemalja sveta da razlike između sebe ostave po strani, i složno, bez zadnjih misli pomognu ljudima i njihovoj deci u jednoj velikoj, nezamislivoj muci.

Ta lepota davanja bila je prožeta suzama ali i smehom. Taj smeh je taj veliki napor činio održivim i ne treba ga se stideti. Kako stranci vide prosečnu beogradsku porodicu sa svim svojim manama i vrlinama, može biti zanimljivo. Pa makar posmatrač dolazio iz ni malo idiličnog Avganistana. Ljubav uvek pobeđuje. U Savamali pogotovo.

NAGRADE

Ivan M. Lalić

  • Nagrada za najbolji savremeni domaći komediografski tekst, 48. „Dani komedije" u Jagodini, 2019.

Milan Vasić

  • Statueta „Ćuran" za najbolje glumačko ostvarenje, 48. „Dani komedije" u Jagodini, 2019.

Pisali su o predstavi

  • „Ljubav u Savamali” je komična melodrama, pitka i neposredna, probojna u zavođenju gledalaca, britkim humorom i savremenošću sadržaja. U drugom planu, Lalićev tekst diskretno donosi kritički odraz našeg vremena. U njemu se živopisno ogledaju društveno-politički problemi, nezadovoljstvo životom u Srbiji, sveprisutna želja za odlaskom iz nje. To se, između ostalog, provokativno problematizuje i kroz prisustvo migranata sa Bliskog istoka. U tom smislu je karakteristična replika protagoniste Ahmeda, izbeglice iz Avganistana, koji odgovara policajcu Stojanu: “Ni Srbi neće da ostanu u Srbiji. Zašto ja da ostanem…”. Tema prisustva migranata otvara i pitanja složenog odnosa prema njima, od proklamovanja bezgranične zaštite, u diskursu nevladinog sektora, do glasnog nepoverenja naroda. Bavljenje migrantima pokreće i rasprave o ksenofobiji, toleranciji, granicama ljudskih prava i sloboda.” Ana Tasić, Politika

Zvezdara Teatar