Borislav Pekić

KOREŠPODENCIJA

Kupi ulaznice Rezervacije

O PREDSTAVI

Pisac:

Borislav Pekić

Dramatizacija

Borislav Mihajlović Mihiz

Reditelj

Gorčin Stojanović

Scenograf

Gorčin Stojanović

Kosimograf

Lana Cvijanović

Izbor muzike

Gorčin Stojanović

Lektor

dr Ljiljana Mrkić Popović

Koreograf

Irena Šarović

Producent

Dragiša Ćurguz

Asistent scenografa

Ivana Krnjić

Asistent kostimografa

Lara Popović

Inspicijent i sufler

Goran Mladenović

Majstor svetla

Radovan Samolov

Majstor tona

Nikola Jovović

Garderober

Lidija Nikolić i Jelena Dunjić

Vlasuljar

Nijaz Memiš

Scenska maska

Dušica Vuksanović

Šminker

Marijana Golubović

Rekviziter

Vukašin Rakić

Autor plakata

Slavimir Stojanović

Autor video spota

Stevo Mandić

Dizajner

Aleksandra Ilić

Fotograf

Nikola Vukelić

PREMIJERA

1.2.2018.

TRAJANJE

120 minuta

Igraju

Branislav Lečić

Simeon Njegovan - Lupus

Slavko Štimac

Simeon Njegovan - Hadžija

Anica Dobra

Milica Njegovan

Joakim Tasić

Simeon Njegovan - mladi gazda

Jelena Stupljanin

Juliška Tolnaj

Branko Vidaković

Šamsika Tot i ostali

Gorčin Stojanović

Reč reditelja

Kaže Pekić: „Nikad nisam mario za scenu za koju se govorilo da živi zato što je sa nje dopirao zadah zagorele masti, ili se na njoj s užasavajućom monotonijom ređali izrežirani klišei koji su čoveku jasni i nepodnošljivi i u životu, a tehnika u gledalište uduvava ledenu promaju ventilatora da nam dočara zimu. Ne tvrdim da me izvesne epizode izvesnih naturalističkih, verističkih, dokumentarističkih, realističnih režija nisu uzbudile, naravno da jesu, ali se to isto može reći i za svaki odgovarajući prizor iz života. Za tako nešto nisam se morao izlagati troškovima. Jer, najzad, najbolji način da čovek gleda rđave drame jeste – život. Kad hoću da vidim dobru, ja onda idem u pozorište i gledam – Umetnost.“

Ne sme se, dakle, imati manji zahtev od ovog, pri prilaženju, ma koliko opreznom, a ipak posve zanesenom, Pekićevu delu. Ono se, uostalom, sâmo otvara, ukoliko je čovek dovoljno spreman na izazov igre. Jer, o igri je reč. Pekićeva igra s teatrom, baš kao i sva njegova literatura koja je uvek – igra, jest igra duha, igra stvaranja svetova koji, možda ili uistinu, ne postoje ili nisu postojali, ali su, svejedno stvarni. Uostalom, odavno je znano da je stvarnost pozornice stvarnija od stvarnosti. I uvek manje dosadna.

Možda zato u teatru najviše volim teatar?

Borislav Mihajlović Mihiz

Reč pisca

PROLEGOMENA

„CINCARIMA ILI KOREŠPODENCIJI“

Roman „Zlatno runo“ Borislava Pekića svojim obimom (preko 3000 stranica) vremenskim obuhvatom (desetina vekova), brojem ličnosti (nekoliko stotina) svakako je najzamašniji roman celokupne srpske književnosti, a svojim literarnim, intelektualnim i eruditnim kvalitetima jedan od najznačajnijih.

Epistularna komedija „Cincari ili Korešpodencija“ dramatizacija je jednog dela ovog romana, dela koji obuhvata nekoliko meseci iz kraja 1847. i početka 1848. godine – kada je cincarska porodica koju ovaj roman stvara i prati prestajala da bude gurbetski arumunski genos Njagoa i počeo da se pretvara u značajnu trgovačko-čaršijsku srpsku firmu „Simeon Njegovan i sin“. Dramatizovani odlomak, iako deo velike celine, autonoman je, da se percipirati i pratiti nezavisno i dovoljan je sam sebi.

„Uz soglasije auktora“ i njegovu prijateljsku podršku preduzeo sam da ovaj deo romana, pisan isključivo u obliku prepiske, dramatizujem u obliku korespondentske, epistularne komedije. Namera mi je i želja da čuvam u dramskom obliku prirodu ovog štiva: ne dakle da se prepiska pretvori u scenu, nego upravo obrnuto, da se scena pretvori u prepisku. Novina ovog oblika je u isti mah i privlačan izazov, ali i avantura puna prepreka i teškoća.

Ova dramatizacija sačinjena je tako da posluži kao osnov i da se ispita mogućnost prepiske kao čiste teatarske forme. U njoj ličnosti opšte putem poruka, bez neposrednog kontakta, na distanci prostornoj, vremenskoj, pa i psihološkoj. U neposrednu scenu, u direktan dijalog se ulazi samo onda kada prepiska u nju uvede. Funkciju kratkih, brzih replika ovde zamenjuju telegrami, monologa duga pisma, a fabula komedije, njeni zapleti i raspleti obrazuju se ritmom korespondencije. Epistularno saopštenje u ovoj dramatizaciji treba da bude osnovni element dramske komunikacije. U prepisci i jak efekat biva smiren i ohlađen, spontanost i iskrenost ispovesti prolazi kroz trezvenu čistku formulisanosti; taktika, hipokrizija i kurtoazija su bitni psihološki činioci.

Karakteri se formiraju ne toliko akcijom, koliko saopštavanjem u akciji, motivi se motivišu, a namere iskazuju ili prikrivaju iskazom. Jednom rečju prepiska kao teatarska forma zahteva iznalaženje čitavog niza posebnih načina teatarskog izražavanja.
Postoje, razume se, mnogi načini da se ovako, korespondensko kazivanje uznemiri, učini živim, brzim i atraktivnim. Mnoga od tih sredstava su korišćena, a valjaće iznaći nova i drugačija. Namerno nisam u ovu dramatizaciju unosio intervencije i didaskalije te vrste, uveren da u ovom eksperimentalnom poslu valja ostaviti punu slobodu reditelju i ansamblu da ispitaju sve mogućnosti i iznađu najbolja rešenja.
(Borislav Mihajlović- Mihiz)

Povodom premijere u Ateljeu 212
5. februar 1980.

NAGRADE

Predstava

  • Nagrada stručnog žirija za najbolju predstavu u celini, 35. Pozorišni festival „Nušićevi dani“, Smederevo, 2018.
  • Nagrada publike za najbolju predstavu (sa ocenom 4,66), 26. Međunarodni pozorišni festival "Vršačka pozorišna jesen", Vršac, 2018.

Anica Dobra

  • Nagrada stručnog žirija za najboljeg glumca večeri, 23. Glumačke svečanosti „Milivoje Živanović“, Požarevac, 2018.
  • Nagrada publike Statueta „Spomen na glumca“ glumcu večeri, 23. Glumačke svečanosti „Milivoje Živanović“, Požarevac, 2018.
  • Nagrada za glumca večeri na 35. Pozorišnom festivalu „Nušićevi dani“, Smederevo, 2018.
  • Nagrada za najbolju žensku ulogu, 21. Teatar fest „Petar Kočić“, Banja Luka, 2018.
  • Nagrada „Ivo Serdar” za ulogu najbolje prihvaćenu od publike, 42. Dani satire Fadila Hadžića, Zagreb, 2018.
  • "Zoranov brk", 27. Dani Zorana Radmilovića, Zaječar, 2018.
  • Nagrada za najbolju glumicu, 26. Međunarodni pozorišni festival "Vršačka pozorišna jesen", Vršac, 2018.

Branislav Lečić

  • Nagrada za najbolju mušku ulogu, 21. Teatar fest „Petar Kočić“, Banja Luka, 2018.
  • „Zlatno zrno” za najbolju mušku ulogu, 5. pozorišni festival „Bucini dani”, Aleksandrovac, 2018.
  • Nagrada za najboljeg glumca, 26. Međunarodni pozorišni festival "Vršačka pozorišna jesen", Vršac, 2018.

Gorčin Stojanović

  • Nagrada za najbolju režiju, 21. Teatar fest „Petar Kočić“, Banja Luka, 2018.

Joakim Tasić

  • „Zlatno zrno” za najboljeg mladog glumca, 5. pozorišni festival „Bucini dani”, Aleksandrovac, 2018.
  • Nagrada Ardalion za najboljeg mladog glumca, 23. Jugoslovenski pozorišni festival, Užice, 2018.
  • Nagrada Politike „Avdo Mujčinović“, 23. Jugoslovenski pozorišni festival, Užice, 2018.
  • Nagrada „Zalog za budućnost", 4. Pozorišno proleće, Šabac, 2019.

Pisali su o predstavi

  • „Posle oko tri stotine izvođenja u Ateljeu 212, sa najboljim srpskim glumcima, Zvezdara teatar i reditelj Gorčin Stojanović revitalizuju ovu predstavu, sa novom podelom, jasno, i sa željom da pokažu “cirkus istorije” kroz nju. U tom smislu, Stojanović (kao scenograf predstave) je aktere smestio u teatralizovan prostor, koji, umesto “pozorište u pozorištu”, izgleda kao da simbolizuje “cirkus u pozorištu”. Ipak, “Korešpo(n)dencija” nije bila svedena na cirkuski šou, zato što se, po scenografiji, događa u istorijskom cirkusu. Gorčin Stojanović je uspešno i sasvim ozbiljno proveo kako epistolarne likove, tako i gledaoce, kroz previranja porodice Njegovan, kroz revoluciju Lajoša Košuta i njen uticaj na evropska, pa i naša zbivanja.” Više na linku

    Dragana Bošković, Večernje novosti

  • „Korešpodencija Zvezdara teatra, sećanje je na Batu Stojkovića, Pekića, Mihiza, ali je i potreba ove generacije pozorišnih stvaralaca da priča o jednoj cincarskoj porodici, koja je zapravo priča o mnogim porodicama, ponovo oživi na pozorišnoj sceni.” Više na linku 

    Snežana Stamenković Jojić, RTS

  • „Glumci su dosledno teatralno i uglavnom ubedljivo oživeli tri generacije imućne trgovačke porodice Njegovan. Branislav Lečić je sugestivan kao deda Lupus, nepokoleblebljivi biznismen, brutalno samouveren trgovac ličnim i političkim interesima. Lik njegovog sina Hadžije (Slavko Štimac), okrenutog duhovnim vrednostima, manje je scenski probojan. Njegova žena Milica (Anica Dobra) dramski i komički je snažna, kao samoglava i pohlepna alapača.” Više na linku 

    Ana Tasić, Politika

Zvezdara Teatar