Ivana Dimić

ARZAMAS

Kupi ulaznice Rezervacije

O PREDSTAVI

Pisac:

Ivana Dimić

Autor dramatizacije

Ivana Dimić

Režija

Ljiljana Todorović

Scenograf

Nera Vulović

Kostimograf

Lana Cvijanović

Kompozitor

Zoran Erić

Video

Tara Vulović

Scenski pokret

Sonja Kolačarić

Producent

Dragiša Ćurguz

Asistent kostimografa

Margareta Marinković

Inspicijenti

Duško Ašković i Goran Mladenović

Majstori svetla

Radovan Samolov i Nikola Jovović

Video projekcija

Marko Vukotić

Šminker

Branislava Ilić

Garderober

Jelena Dunjić

Rekviziter

Radoš Ivanović

Autor plakata

Slavimir Stojanović

Autor video spota

Stevo Mandić

Dizajner

Aleksandra Ilić

Fotograf

Nikola Vukelić

PREMIJERA

24.12.2019.

TRAJANJE

80 minuta

Igraju

Branka Petrić

Majka

Nela Mihailović

Ćerka

Milan Lane Gutović

Smrt

Reč pisca

Ivana Dimić

„Arzamas je roman o sreći i smrti koje se sudaraju kroz svakodnevni život majke koja odlazi i ćerke koja ostaje. Za potrebe dramske radnje u adaptaciju romana uveden je lik Smrti kao svemoćnog impresarija koji direktno utiče na događaje. Smrt će odneti majku igrajući tango sa ćerkom, ali ljubav će prevladati, jer je ljubav jača od smrti. Predstava Zvezdara teatra je stvaralački čin koji se rađa iz darova nezavisnih od pisca. Tako meni preostaje da predstavu dočekam sa poverenjem, strepnjom i ljubavlju i da joj poželim kvalitetan susret sa publikom i dug scenski vek.“

Foto: Matija Krstić za Lagunu

Reč reditelja

Ljiljana Todorović

„Smešnotužna i tužnosmešna priča o tri samoće: o samoći ostarelog roditelja, o osami odraslog deteta koje se o tom svom roditelju brine i o njihovom sudaru sa usamljenošću smrti, da, smrti od koje svi okreću glavu i u panici od nje beže… O ljubavi jedne Majke, jedne Ćerke i, jedne jedine – Smrti. Je li moguće i, ako jeste, kako prihvatiti spoj Erosa i Tanatosa? Suživot života i smrti? Može li se zamisliti ljubavna kohabitacija između njih? Na kraju krajeva, može li Smrt, kojoj poslovično pripadaju uglavnom najgrozomorniji epiteti, može li ona, kroz svoju potrebu za ljubavlju, dakle – može li Smrt biti (i) SMEŠNA? Kad priču osvetlimo iz drugog ugla, vidimo: sudaraju se život, savršeno poznat i smrt, apsolutno nepoznata. Naime, životna situacija u koju nas priča uvlači skoro da je prozaična, svima nama je savršeno poznata… Svakoga je neka majka rodila, svako je nečije dete. Isto tako, mnoga od te dece već imaju, ili će imati, vlastitu decu.

Svako ima majku, a mnoge od njihovih ćerki takođe su i same postale majke, ili će postati. Ipak! Iako satkana od poznatog, bliskog i prepoznatljivog životnog materijala – opet je svakome od nas životna situacija GUBITKA roditelja nova, nepoznata, užasavajuća; za nju nikada niko nije spreman. Toliko novog i nepoznatog – u poznatom! A nasuprot tome – beskrajno mnogo nepoznatog, neznanog i nedokučivog u kraljici tajni, kakva je smrt. Jer smrt je tajna, a ne zagonetka. Pa dobro, može li ljubav pobediti smrt? I uz to obe spasti od samoće? Ima li smrt dostojnijeg protivnika od ljubavi? „Sreća i smrt – eto to je arzamaski užas“, podseća Ivana Dimić… Umemo li mi, smemo li, možemo li ikako – i kako – da prihvatimo smrt kao sastavni deo života? Ima li među nama i onih zaljubljenih u smrt? E, u našoj priči ima jedna… irukandži. Ne vredi. Izdaju me reči. Morate pogledati predstavu.“

Foto: Vukica Mikača

Zvezdara Teatar