Ивана Димић

АРЗАМАС

Купи улазнице Резервације

О ПРЕДСТАВИ

Писац:

Ивана Димић

Аутор драматизације

Ивана Димић

Режија

Љиљана Тодоровић

Сценограф

Нера Вуловић

Костимограф

Лана Цвијановић

Композитор

Зоран Ерић

Видео

Тара Вуловић

Сценски покрет

Соња Колачарић

Продуцент

Драгиша Ћургуз

Асистент костимографа

Маргарета Маринковић

Инспицијенти

Душко Ашковић и Горан Младеновић

Мајстори светла

Радован Самолов и Никола Јововић

Видео пројекција

Марко Вукотић

Шминкер

Бранислава Илић

Гардеробер

Јелена Дуњић

Реквизитер

Радош Ивановић

Аутор плаката

Славимир Стојановић

Аутор видео спота

Стево Мандић

Дизајнер

Александра Илић

Фотограф

Никола Вукелић

ПРЕМИЈЕРА

24.12.2019.

ТРАЈАЊЕ

80 минута

Играју

Бранка Петрић

Мајка

Нела Михаиловић

Ћерка

Милан Лане Гутовић

Смрт

Реч писца

Ивана Димић

„Арзамас је роман о срећи и смрти које се сударају кроз свакодневни живот мајке која одлази и ћерке која остаје. За потребе драмске радње у адаптацију романа уведен је лик Смрти као свемоћног импресарија који директно утиче на догађаје. Смрт ће однети мајку играјући танго са ћерком, али љубав ће превладати, јер је љубав јача од смрти. Представа Звездара театра је стваралачки чин који се рађа из дарова независних од писца. Тако мени преостаје да представу дочекам са поверењем, стрепњом и љубављу и да јој пожелим квалитетан сусрет са публиком и дуг сценски век.“

Фото: Матија Крстић за Лагуну

Реч редитеља

Љиљана Тодоровић

„Смешнотужна и тужносмешна прича о три самоће: о самоћи остарелог родитеља, о осами одраслог детета које се о том свом родитељу брине и о њиховом судару са усамљеношћу смрти, да, смрти од које сви окрећу главу и у паници од ње беже… О љубави једне Мајке, једне Ћерке и, једне једине – Смрти. Је ли могуће и, ако јесте, како прихватити спој Ероса и Танатоса? Суживот живота и смрти? Може ли се замислити љубавна кохабитација између њих? На крају крајева, може ли Смрт, којој пословично припадају углавном најгрозоморнији епитети, може ли она, кроз своју потребу за љубављу, дакле – може ли Смрт бити (и) СМЕШНА? Кад причу осветлимо из другог угла, видимо: сударају се живот, савршено познат и смрт, апсолутно непозната. Наиме, животна ситуација у коју нас прича увлачи скоро да је прозаична, свима нама је савршено позната… Свакога је нека мајка родила, свако је нечије дете. Исто тако, многа од те деце већ имају, или ће имати, властиту децу.

Свако има мајку, а многе од њихових ћерки такође су и саме постале мајке, или ће постати. Ипак! Иако саткана од познатог, блиског и препознатљивог животног материјала – опет је свакоме од нас животна ситуација ГУБИТКА родитеља нова, непозната, ужасавајућа; за њу никада нико није спреман. Толико новог и непознатог – у познатом! А насупрот томе – бескрајно много непознатог, незнаног и недокучивог у краљици тајни, каква је смрт. Јер смрт је тајна, а не загонетка. Па добро, може ли љубав победити смрт? И уз то обе спасти од самоће? Има ли смрт достојнијег противника од љубави? „Срећа и смрт – ето то је арзамаски ужас“, подсећа Ивана Димић… Умемо ли ми, смемо ли, можемо ли икако – и како – да прихватимо смрт као саставни део живота? Има ли међу нама и оних заљубљених у смрт? Е, у нашој причи има једна… ируканџи. Не вреди. Издају ме речи. Морате погледати представу.“

Фото: Вукица Микача

Звездара Театар