Рамбо Амадеус на позоришним даскама чита, рецитује, препричава и „припијевава“ најгломазније текстове из свог импозантног опуса.
Вече гломазне поезије прераста у јединствену фуриозну представу која кроз лаконски, сликовит и непретенциозан начин хируршки прецизно сецира друштво и појединца који покушава у њему да опстане и пронађе парче своје среће.
„Вече гломазне поезије“ код публике изазива сасвим помешана осећања.
Салве смеха, скандирање, громогласни аплаузи али и туга и забринутост мјешају се стварајући врхунски напитак , створен по древном рецепту пропорционалног мијешања жучи и меда. Хит.