Осама-Касаба у Њујорку

Радован Вујовић, Приповедач

Јован Јовановић, Мурат (Рус новинар)

Ива Илинчић, Милица (Францускиња уметница)

Бранко Јанковић, Мунир (Мексиканац полицајац)

Исидора Симијоновић, Есма (Венецуеланка манекенка)

Амар Ћоровић, Бајо (Јеврејин јапи)

Дарко Бајић

Представи „Осама – Касаба у Њујорку” пришао сам из једног другог угла у односу на онај угао из којег се тој истој причи прилази у роману. То је за мене, пре свега, била прича о генерацији мени блиској, која је из безбрижног одрастања у Југославији ушла право у крвави рат. Неке је послао директно у смрт, неке у емиграцију, а неке оставио овде да живе суочени с последицама трагедије коју су преживели. Кроз ову представу сам покушао да дођем до одговора, да ли за моју генерацију постоји могућност прочишћења од рана или до тог прочишћења могу да дођу тек следеће генерације. Наша деца.

Владимир Кецмановић

Као што је Андрићев несрећни јунак умислио да је турски султан и ту илузију платио животом, Бајазид-Бајо из романа Осама умишља да је терориста Осама Бин Ладен и завршава једнако трагично. Обојица скончавају у проклетој авлији – један у турској апсани, из које, у метафоричном смислу, нико никада није изашао, а други у глобалном затвору из ког ни метафорично ни физички побећи није могуће. Драмски текст ОСАМА-Касаба у Њујорку, који представља слободну адаптацију мог романа, ову истину отеловљује на нешто мање жесток начин. Можда зато што публика не воли да се суочава са мучним истинама. Можда и зато што владаре данашњег света није мудро изазивати директним поређењем са османлијским зулумћарима. А највероватније је да су та два разлога дубоко и чврсто повезана.

Show must go on

Коста Пешевски

Осама – Касаба у Њујорку можда је и највећи изазов с којим сам се до сада сусрео као драматург. Живописна и експресивна прича о одрастању, пријатељству, љубави и рату у форми романа испричана је на такав начин да је њена трансформација у позоришну драму била прилична енигма. Имала је потенцијал да оживи на сцени, али требало је наћи начин како да се главни ток приче и његови најважнији рукавци пребаце у други канал, онај драмски. Решење је заправо било све време пред очима. Главни јунак романа, у свом њујоршком бару, заправо све време изводи представу препричавајући некоме своје успомене. Ту је био и кључ којим се долази до драматизације и представе. Целу ту његову соло тачку и све ликове и догађаје са којима живи у мислима требало је изнети на сцену. Надам се да је драматизација сачувала снагу ликова и њихове трагедије и да ће јој то донети дуг живот на сцени Звездара театра.

Андрија Кузмановић

• Најбоља главна мушка улога у сезони 2017/2018, Belgrade Edt Culture блог, 2018.
• Гран при за најбољу мушку улогу, 35. Сусрети позоришта/казалишта Босне и Херцеговине, Брчко, 2018.
• Најбољи глумац, 14. Међународни фестивал позоришта „Златна вила", Приједор 2019.
• „Зоранов брк", 28. Дани Зорана Радмиловића, Зајечар, 2019.

Владимир Кецмановић

• Најбоља оригинални (праизведбени) текст, Belgrade Edt Culture блог, 2018.

Ива Илинчић

• Најбоља млада глумица, 14. Међународни фестивал позоришта „Златна вила", Приједор 2019.

Дејан Пејовић

• Најбоља ауторска музика, 14. Међународни фестивал позоришта „Златна вила", Приједор 2019.

Коста Пешевски и Дарко Бајић

• Посебна награда за драматизацију текста, 14. Међународни фестивал позоришта „Златна вила", Приједор 2019.

Бранко Јанковић

• Специјална награда за епизодну улогу, 23. Театар фест "Петар Кочић", Бања Лука, 2021.

• Док води причу од Њујорка до родне Касабе (која може бити сваки град у провинцији и било где на свету баш као код Андрића) и Сарајева, од интернационалне атмосфере савремене Америке у њујоршком кафићу где данас конобарише, па назад у младалачку безбрижност Касабе и Сарајева, до рата који му је заувек променио живот, Андрија нас подсећа да његовог Приповедача знамо из „прошлог живота” и тера да му верујемо и саосећамо с њим. Ни трага у тој глуми од инспектора Плетикосића ког је тумачио недавно у „Сенкама над Балканом”. То говори о великом потенцијалу. Али, ваљда је и он свестан, ако овде стане биће као да није урадио ништа посебно. И није он једини добар у „Осами”. Заправо, најјаче осећање после гледања ове представе је да, ипак, постоји опасно добра екипа младих глумаца који су право освежење на нашој озбиљно уморној и остарелој сцени. Редитељ Дарко Бајић одлучио се за ризичну поделу без великих звезда и погодио.”

  Милојко Божовић, уредник културе, Блиц

• „Врло спретан и симпатичан глумац, Андрија Кузмановић, испричао је, скоковито у времену, причу о “сарајевској раји”, о томе како се идеологија као клин забила између њих и многе коштала домовине, а понекога и живота. Екстремизам рађа екстремизам – па се мали син Мурата и Милице, Баја, изметнуо у ватреног поборника Осаме бин Ладена, упркос погубности таквих идеала, у шта га сви уверавају. Само мајка Милица (врло потресна сцена, када му у Сарајеву отац страда од “пријатељске ватре) забради се из жеље да, по сваку цену, прати сина, јер јој је само он остао.”
  Драгана Бошковић, Вечерње новости