Клаустрофобична комедија

Љубомир Бандовић, Сава Оџачар

Невена Вукес / Ања Павићевић, Нина Херберт

Марко Јанкетић / Стефан Трифуновић, Вуле, милиционер

Зоран Цвијановић / Стефан Трифуновић, Јагоша Крај

Славко Штимац, Теја Крај

Јована Стојиљковић / Нина Нешковић, Весела Крај

Игор Грабовица / Милан Громилић, Леополд Важик

Душко Ашковић, господин Грабињски

Дарко Бајић

Звони телефон. Подижем слушалицу. Душан.

Са Душаном сам ковао планове да радим Професионалца, Клаустофобичну комедију и Лари Томпсона али све је пало у воду. Није било пара за културу, као и сваке године. Филмом нисмо записали ни време ни нас.

Театар звезда ми је подарио позоришни хит Мала, интуитивну драму наше трагедије Живот Јованов, трагедију неоколонијализма источне Европе Брод љубави и глобалну инсталацију интелектуалца у медијску атракцију Јавна личност. Провокација позориштем…

Тридесет година касније телефон поново звони. Душан…Возим ка аеродрому, другом руком активирам мобилни телефон. Нова представа!

За ове три деценије као да је нестало добрих људи из нашег суседства. Бата, Дача, Миша, Жарко, Сека, Софи… Три деценије. Осамдесете наша Клаустофобична комедија, данас комедија наше клаустрофобије. Да ли се заиста све толико променило? И да ли је заиста толико времена прошло? И да ли сам заиста заволео театар…?

Душан Ковачевић

Клаустрофобичну комедију сам писао пре тридесет година. Писао сам је са осећањем да живимо у тескоби која се прикрива повременим отварањем прозора. Излазак из те наше тескобне куће – домовине, у земље „слободе“ – најчешће у Италију, било је осећање одласка на викенд затвореника осуђених на живот у комфорном затвору и под будним оком „једне од најбољих европских полиција“.

Човек може бити заглављен у лифту као и у држави, каже Сава оџачар у улози радничке сиротиње и тамнопутог Отела – човека заљубљеног у живот који му је недостижан.

Поднаслов ове горке комедије могао би бити и наслов: Позориште потказује живот. То је тачна и ваљда једина честита страна потказивања као жеље за истином.

Представа

• Награда публике „Миодраг Петровић Чкаља“ за најсмешнију представу, 45. Дани комедије, Јагодина 2016.
• Награда стручног жирија за најбољу представу, 33. Нушићеви дани, Смедерево, 2016.

Љубомир Бандовић

• Статуета „Ћуран“ за најбоље глумачко остварење, 45. Дани комедије, Јагодина, 2016.
• Награда стручног жирија за најбољег глумца, 21. Глумачке свечаности „Миливоје Живановић“, Пожаревац, 2016.
• Статуета „Спомен на глумца“ глумцу вечери, 21. Глумачке свечаности „Миливоје Живановић“, Пожаревац, 2016.
• Награда стручног жирија „Љубиша Јовановић“ за најбољу мушку улогу, 1. Позоришно пролеће, Шабац, 2016.

Невена Ристић

• Награда за најбољу младу глумицу, 45. Дани комедије, Јагодина, 2016.

Марко Јанкетић

• Награда за најбољег младог глумца, 45. Дани комедије, Јагодина, 2016.
• Награда за најбољег младог глумца, 1. Позоришно пролеће, Шабац, 2016.

• „Редитељ Дарко Бајић постарао се да на сцени обезбеди што динамичније (и неприметније!) низање, односно смењивање призора из комада у настајању са сценама из животне реалности у којој се комад пише. Такође, редитељ је веома прецизно градио приказ драмских односа, успевајући да их, у складу са потребама, мизансценски рашчлани наглашавањем сатиричних елемената, уз настојање да и фарсичне призоре, као и оне што припадају театру апсурда, духовито презентује.“

Рашко Јовановић, Печат

• “Они који су 6. новембра 1987. били на премијери комада Клаустрофобична комедија Душана Ковачевића у Звездара театру, синоћ су имали додатна очекивања од нове поставке редитеља Дарка Бајића. У фоајеу, уз карту, њих и оне који нису гледали прву верзију, сачекао је мини-плакат, налик на насловну страну Борбе из 7. новембра 1987, на којој пише да је представа синоћ одиграна са успехом, али и вест да је јунак из драме Душка Ковачевића, оџачар Сава, пао са зграде, што се у драми и догађа, да је после великог успеха серије Сиви дом Дарка Бајића у припреми серија Заборављени, као и да је победио Лех Валенса, што је такође важно за комад Клаустрофобична комедија. На овај креативан и оригиналан начин, гледалац је заинтересован и увучен у временски вртлог факата, опсена и својих личних сећања и асоцијација. Овим плакатом, који је сваки гледалац добио на трагу смо онога што је херменеутика дела Душана Ковачевића, запитаност да ли је нешто стварно или нам се привиђа, својеврсна временска дилатација, која краси свако Ковачевићево дело.”

Ана Вучковић, Радио Београд

• “Текст Клаустрофобична комедија Душана Ковачевића је изузетно инспиративна, препознатљиво ковачевићевска, апсурдна и опора трагикомедија сложене структуре. У комаду се преплићу три тога догађаја са низом литерарних референци, на пример на Шекспировог Отела и Чеховљевог Галеба. У њему се сударају живот и позориште, при чему театар антиципира стварност, што се може разумети метафорички, да је позориште паметније од живота, и да се у њему могу наћи ублажења нагомиланих тескоба у стварности. […] Спој одличног текста Душана Ковачевића, његове горко ироничне и отрежњујуће обраде наопакости савременог живота, и изузетне игре глумаца, показао се као сасвим довољан за успех представе.”     

Ана Тасић, Политика