Љубомир Бандовић, Сава Оџачар
Невена Вукес / Ања Павићевић, Нина Херберт
Марко Јанкетић / Стефан Трифуновић, Вуле, милиционер
Зоран Цвијановић / Стефан Трифуновић, Јагоша Крај
Славко Штимац, Теја Крај
Јована Стојиљковић / Нина Нешковић, Весела Крај
Игор Грабовица / Милан Громилић, Леополд Важик
Душко Ашковић, господин Грабињски
Писац
Душан Ковачевић
Редитељ
Дарко Бајић
Сценограф
Миленко Јеремић
Костимограф
Марина Вукасовић Меденица
Композитор
Владимир Марковић
Кореограф
Милан Громилић
Лектор
др Љиљана Мркић Поповић
Лектор за пољски језик
Александра Фотез Николић
Асистент редитеља и организатор
Марко Сопић
Асистент сценографа
Никола Николић
Ликовна дорада костима
Олга Мрђеновић
Фотографи
Никола Вукелић и Јаков Симовић
Премијера
24.12.2015.
Трајање
120 минута
Дарко Бајић
Звони телефон. Подижем слушалицу. Душан.
Са Душаном сам ковао планове да радим Професионалца, Клаустофобичну комедију и Лари Томпсона али све је пало у воду. Није било пара за културу, као и сваке године. Филмом нисмо записали ни време ни нас.
Театар звезда ми је подарио позоришни хит Мала, интуитивну драму наше трагедије Живот Јованов, трагедију неоколонијализма источне Европе Брод љубави и глобалну инсталацију интелектуалца у медијску атракцију Јавна личност. Провокација позориштем…
Тридесет година касније телефон поново звони. Душан…Возим ка аеродрому, другом руком активирам мобилни телефон. Нова представа!
За ове три деценије као да је нестало добрих људи из нашег суседства. Бата, Дача, Миша, Жарко, Сека, Софи… Три деценије. Осамдесете наша Клаустофобична комедија, данас комедија наше клаустрофобије. Да ли се заиста све толико променило? И да ли је заиста толико времена прошло? И да ли сам заиста заволео театар…?
Душан Ковачевић
Клаустрофобичну комедију сам писао пре тридесет година. Писао сам је са осећањем да живимо у тескоби која се прикрива повременим отварањем прозора. Излазак из те наше тескобне куће – домовине, у земље „слободе“ – најчешће у Италију, било је осећање одласка на викенд затвореника осуђених на живот у комфорном затвору и под будним оком „једне од најбољих европских полиција“.
Човек може бити заглављен у лифту као и у држави, каже Сава оџачар у улози радничке сиротиње и тамнопутог Отела – човека заљубљеног у живот који му је недостижан.
Поднаслов ове горке комедије могао би бити и наслов: Позориште потказује живот. То је тачна и ваљда једина честита страна потказивања као жеље за истином.
Представа
Љубомир Бандовић
Невена Ристић
Марко Јанкетић
Рашко Јовановић, Печат
Ана Вучковић, Радио Београд
Ана Тасић, Политика