Blog

MILENI DRAVIĆ, U IME PUBLIKE

“Ah… Milena… Čarobnica!”

Milena je sedela u beloj kožnoj fotelji, u nečemu blistavom. Na malom stolu pored nje bila je postavljena elegantna kutijica sa Dobričinim prstenom, koji će se uskoro naći na njenoj ruci. „Milena Dravić. Ah… Milena… Čarobnica!“, na opasku Voje Brajovića prolomile su se ovacije salom Zvezdara teatra.

 

Milena pripada drugoj planeti

 

Tog dana, neki od najrečitijih, najtalentovanijih i najfascinantnijih ljudi iz sveta pozorišta i filma upotrebili su svoje najlepše reči da opišu neuhvatljivu harizmu glumice, koja decenijama nije samo najveća glumačka zvezda ovih prostora, već i zvezda vodilja. Jasno, nisu uspeli. Bar ne do kraja.

U čitavom jednom narodu, više od pola veka suptilno su rasli divljenje, poštovanje, oduševljenje i ljubav prema toj jednoj ženi u blistavom. Pritom, taj jedan narod nije bilo kakav narod. To je narod koji je oko malo toga pristao da se složi, a da bar tri puta ne promeni mišljenje u poslednjih pedesetak godina. Ali Milena pripada drugoj planeti. Pred njom pravila neobičnog balkanskog temperamenta nisu uopšte primenljiva.

Foto: Blic.rs

Svako od nas ima neki vrlo ličan i vrlo tanan razlog zbog kog voli Milenu Dravić. Neretko, volimo je na način na koji se može voleti samo nešto neviđeno i uzvišeno. Poput mnogih mojih ispisnika, rasla sam uz njene oči. To su jedine oči koje bih ikad mogla da poredim sa očima moje majke. Nikad pre i nikad posle nisam videla tako tople oči, tako bliske, tako pune ljubavi i života.

 

Milena kad raširi ruke, ona otvori i srce

 

Ona jeste Čarobnica. Ta jedna reč, koju je gospodin Brajović sasvim spontano izgovorio na početku svečanosti, možda je najpreciznija definicija fenomena poput Milene Dravić. Čarobnica! Bez njene magije kao da smo malo zalutali za ovih nekoliko godina. Bilo je dovoljno da stane pred publiku i raširi ruke, da sve poremeti. Knedle u grlima čak i najukrućenije gospode postale su nepodnošljive. Milena kad raširi ruke, ona otvori i srce. Ubrzo smo svi tapšali i plakali, i to od lepote. Vratila nas je sve na početna podešavanja.

I sama je poput vrhunskog umetničkog dela impresionizma. U nju se može gledati satima, a da ne dosadi. Kao što samo vrhunska lepa umetnost može, Milena aktivira nekakve receptore u mozgu, srcu i duši čoveka. Čini nas boljim ljudima, plemenitijim i svesnijim lepote.

Kako onda smestiti Milenu Dravić u reči? Kako joj objasniti, tako detinje skromnoj, koliko nam je pružila kao narodu i koliko smo joj zahvalni? Kako joj pokazati koliku nam je počast priredila time što smo je posle dužeg vremena ponovo videli? Kako je ubediti da pohvale koje je čula nisu bile stvar pristojnosti, niti samo izrazi ljubavi dragih kolega koji je dugo poznaju, već tek pokušaj titana umetnosti da kroz rečenice materijalizuju ono što stoji u srcima svih nas? Verovatno to nije moguće. Ali pokušavaćemo još. Imamo za koga.

 

O autorki

 

 

Miljana Nešković je novinarka i čitateljka, koja je u pozorištu još davnih dana pronašla svoje mesto pod suncem.

POVEZANE VESTI

SVETSKI DAN POZORIŠTA

    Danas se obeležava Svetski dan pozorišta! Ustanovljen je još 1961. godine na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta. Međutim, zbog situacije koja je zadesila ceo svet, ovaj dan proći će bez gromoglasnog aplauza na sceni i bez čitanja poruke pre […]

Detaljnije

TEATAR U KUĆNIM USLOVIMA

    Teško da je od 1961. kada je ustanovljen Svetski dan pozorišta, bilo koji 27. mart prošao bez odjeka aplauza u pozorišnim salama i bez čitanja poruke pre predstave. Ove godine situacija je takva kakva jeste, pozorišta će morati […]

Detaljnije

NOVI BLOG: ULOGA REDITELJA U STVARANJU PREDSTAVE

    Foto: Nikola Vukelić Novi blog za sajt Zvezdara teatra napisao je Marko Misirača, koji je režirao predstavu „Bajka o pozorištu“. On u tekstu otkriva koja je uloga reditelja u stvaranju predstave, sa čim se on susreće na tom […]

Detaljnije