Blog

INTERVJU SA SLAVIMIROM STOJANOVIĆEM

(Povodom redizajna vizuelnog identiteta Zvezdara teatra)

 

Slavimir Stojanović

 

1. Zašto ste želeli da postanete dizajner?

 

Posao grafičkog dizajnera ima izrazito visoku frekvenciju posla, u kojoj ste svakodnevno u prilici da sa nekim podelite svoje ideje i vizije. Verovatno sam ovo osetio u najranijoj mladosti i ostao navučen na taj uzročno-posledični sistem, gde uvek prvo moraš nešto ti dobro da uradiš, da bi ti se dobro vratilo.

 

Slavimir Stojanović

 

2. Kog trenutka iz Vaše karijere se najradije sećate?

 

Najradije se sećam samog početka, kada sam kao tinejdžer, pun ljubavi prema sopstvenoj novootkrivenoj dizajnerskoj inteligenciji, na jednoj sudbonosnoj rođendanskoj žurci na Karaburmi, izuzetno pouzdano ubeđivao sve prisutne kako se logo disko-rok grupe KISS, u stvari čita KI44.

 

3. Da niste dizajner čime biste se bavili?

 

Fudbalom. Ne bih predaleko stigao, ali bih se bavio.

 

 

4. Šta ili ko je najviše uticao na Vaš rad?

 

Sa likovne strane uticaji su brojni, ali sa idejne strane oduvek sam želeo da u dizajnu budem Duško Kovačević. To uopšte nije lako, sad tek vidim i ozbiljno razmišljam da se ipak vratim fudbalu.

 

5. Gde nalazite inspiraciju?

 

Najviše u radu drugih talentovanih ljudi, čiji talenat pokušavam da razumem, rastavim na sastavne delove i ponovo spajam po nekoj svojoj logici.

 

 

6. Koji je po Vašem mišljenju značaj pozorišta?

 

Za mene kao vizuelnog umetnika pozorište ima poseban značaj. Tu mogu da posvedočim kako su nečiji talenat i kreativna vizija pokrenuli statične dvodimenzionalne ideje kojima se inače svakodnevno bavim. Pozorište je četvrta dimenzija života.

 

7. Da li se sećate trenutka kada ste zavoleli pozorište?

 

Sećam se da sam kao klinac u osnovnoj školi nekoliko puta gledao Radovana III u Ateljeu 212, od tada samo u pozorištu mogu da osetim tektonske promene u duši, da ih za vreme predstave osvestim i nadahnem se za nove kreativne izazove. To mi u bioskopu daleko teže polazi za rukom.

 

8. Kako biste opisali rad na redizajnu vizuelnog identiteta Zvezdara teatra?

 

Pre svega je to velika čast. Možda za mene i veća nego za nekog drugog, jer sam ogromnu količinu inspiracije za svoje likovne autorske projekte crpeo baš iz legendarnih predstava Zvezdara teatra.

 

Pozorište je četvrta dimenzija života.

 

9. Koji je najveći izazov sa kojim ste se suočili tokom tog procesa?

 

Najveći izazov je kako vizuelnim identitetom pozorišta parirati kvalitetu predstava. Biti nepretenciozan i logičan, a ipak primetan i zapamtljiv.

10. Opišite Zvezdara teatar u tri reči?

 

Galaksija legendarnih trenutaka

 

Slavimir Stojanović Fotograf: Nebojša Babić

Kratka biografija

Slavimir Stojanović je rođen u Beogradu 1969. godine. Studirao je na Akademiji za primenjenu umetnost i dizajn u HDK-u – Školi za dizajn i primenjenu umetnost (šved. Högskolan för Design och Konsthantverk) na Univerzitetu u Geteborgu (Švedska).

Njegov rad u domenu vizuelne komunikacije, dizajna i oglašavanja doneo mu je više od 200 međunarodnih nagrada. Njegov rad se našao u prestižnim svetskim časopisima, a njegova dela su u kolekcijama u Muzeju umetnosti i oglašavanja u Hamburgu i Muzeju plakata u Varšavi.

Više informacija potražite na slavimir.com

POVEZANE VESTI

LANSIRANJE MEĐU ZVEZDE: SCENA BEZ GRANICA

  Zvezdara teatar je od samog osnivanja imao jednu specifičnost – scenu bez granica! Poput pariskog „Ambassadeura“ i berlinskog Steinovog teatra, Zvezdarina scena je bila potpuno pokretna i mobilna. Iz klasične scene kutije mogla se produžiti u gledalište, kao pista,…

Detaljnije

NOVI BLOG – POZORIŠTE TOKOM LETA

  U novom blogu otkrijte šta se dešava u pozorištu tokom leta! O tome smo razgovarali sa izvršnom direktorkom Zvezdara teatra Jasnom Novakov.     Za neke je pauza između dve pozorišne sezone, od kraja juna do oktobra, previše duga…

Detaljnije

LANSIRANJE MEĐU ZVEZDE: UPECATI ŠARANA

  „Beograde-slobod grade, na raskrsnici svetova. U svečanom oktobru u četrdesetoj godini slobode, Dom kulture „Vuk Karadžić“ upisuje ti dar, novi Zvezdara teatar!“     Ovaj i još mnogo slogana mogli su se čuti 1984. godine, kada je na Lionu…

Detaljnije