Власт

Александар Срећковић, Арса
Иван Босиљчић, Светозар
Никола Ракочевић, Милоје
Димитрије Динић, Павле
Вања Ејдус, Мара
Зорана Бећић Ђорђевић, Рина

Власт је послед­ња коме­ди­ја Бра­ни­сла­ва Нуши­ћа писа­на око 1937. годи­не, а ника­да довр­ше­на због пишче­ве смр­ти. Као и у мно­гим коме­ди­ја­ма пре ње, Нушић и овде поно­во ана­ли­зи­ра комич­ки теа­тра­ли­зо­ва­не пред­став­ни­ке вла­сти и мало­гра­ђа­не који за вла­шћу жуде. Међу­тим, како каже Јосип Кулун­џић – Нушић не раз­от­кри­ва порок на сце­ни са тен­ден­ци­јом њего­вог кри­ти­ко­ва­ња. Кад се поро­чан човек сам раз­от­кри­ва или кад један раз­от­кри­ва дру­гог, онда је ста­но­ви­ште са кога се то чини редов­но амо­рал­но, без осе­ћа­ња за нега­тив­ност поро­ка. Живи пулс Нуши­ће­ве сце­не не бије са суко­ба добра и зла, него са тре­ња зла са злим. Вође­ни тиме, а кори­сте­ћи се лици­ма из дру­гих Нуши­ће­вих кома­да која при­па­да­ју истом темат­ско-мотив­ском кор­пу­су вла­сти, одно­сно поли­ти­ке, тру­ди­ли смо се да ана­ли­зи­ра­мо на које све начи­не људи бива­ју изме­ње­ни и изоб­ли­че­ни због доди­ра са вла­шћу. Од вре­ме­на када је Власт напи­са­на па до данас про­ме­ни­ло се мно­го тога. Међу­тим, сушти­на врло често оста­је иста, па се тако у позо­ри­шту већ годи­на­ма уз Нуши­ћа не сме­је­мо само они­ма који су били ту пре нас, већ углав­ном сво­јим савре­ме­ни­ци­ма и поне­кад себи сами­ма. Сме­је­мо се јер мисли­мо да смо бољи од оних чије су суд­би­не пред­ста­вље­не на сце­ни, а пита­ње је какви бисмо ми били да смо се нашли у таквим окол­но­сти­ма. Или како каже посло­ви­ца – дај чове­ку власт да видиш какав је.
Тијана Грумић