Удовица живог човека

Jелена Ђокић, Марта

Сунчица Милановић, Тереза

Нела Михаиловић, Софија - Соја

Миодраг Крстовић, Војин - Воја

Анђелика Симић, Нана

Душан Томић,  Бата

Прича ове тамне комедије налик је на скоро све моје драме и филмове. Садржај се скрива у самом наслову Удовица живог човека. Да ли је то могуће? Јесте, ако некога сахранимо док је жив јер вам је нанео велики бол. И да би се тако тешка драма могла гледати потребни су елементи комедије, као кад се пије горак лек обложен слатким укусом.

Душан Ковачевић

Миодраг Мики Крстовић

• „Зоранов брк“ - 33. Фестивал „Дани Зорана радмиловића", Зајечар, 2024.
• Награда за најбоље глумачко остварење - 33. Фестивал „Дани Зорана радмиловића", Зајечар, 2024.

Представа

• Награда публике - 33. Фестивал „Дани Зорана радмиловића", Зајечар, 2024.

• „Удовица живог човека”, нови драмски текст Душана Ковачевића, у тематском и стилско-жанровском погледу је сасвим ковачевићевски, у смислу трагикомичног, горко-хистеричног одсјаја света који махнито јури ка самоуништењу. Написан његовим препознатљивим рукописом, на танкој, порозној граници између урнебесне трагедије и клаустрофобичне комедије, мучног бола и необузданог смеха, комад носе такође препознатљиви, сочни и живописни ликови, врцавог и често простог језика, препуног народних бисера. Радњу покрећу ситуације из свакодневног живота, гротескно преувеличане, што одражава апсурде у полуделом свету, изазивајући притом бар привремена (комичка) растерећења од наше туробне свакодневице. У центру пажње су породични односи, чија је накарадност и метафора друштвене накарадности, микросвет је у позоришту (увек) одраз макросвета.

Ана Тасић, Политика

• „Удовица живог човека” свакако ће имати своју публику и тражиће се карта више зато што је то ефектна комедија ситуације која се заснива на томе да супруга тврди како јој је муж мртав (за њу) иако је у ствари жив. У Удовици живог човека Душан Ковачевић је поново показао своју бриљантну способност да ниже један за другим језички каламбур и ствара духовите ситуације са много неочекиваних преокрета. Интензитет комедије расте од почетка ка крају. Таман кад помислимо да ће се читава драматуршка конструкција распасти, Ковачевић изводи последњи заокрет у стилу deux ex machina и комад завршава на начин који можда није сасвим логично спроведен, али јесте ефектан и успешан јер публика из позоришта излази задовољна, а то је и био циљ.

Марина Миливојевић Мађарев, Време

• Умеће Душана Ковачевића да од обичних људи начини јунаке свог и нашег живота огледа се у топлини, са којој их осликава, као и у њиховом приказивању у животним ситуацијама, са невероватним обртима, као и добронамерности, због које се ништа зло на сцени не догађа. То се или већ догодило, па гледамо последице, или је у припреми да се догоди. Језик, којим Ковачевићеви ликови описују свој живот и муке које их тиште је многозначан, не носи само информацију о њима, него и психолошки профил, емотивни статус...

Драгана Бошковић, Новости