Катарина Марковић
Вучић Перовић
Лазар Драгојевић
Горан Вујовић
Горан Славић
Лара Драговић
Јулија Милачић Петровић Његош
По мотивима Карла Голдонија и Петера Туринија
Режија и адаптација
Татјана Мандић Ригонат
Сценограф
Весна Поповић
Костимограф
Стефан Савковић
Композитор
Ирена Драговић
Кореограф
Славка Нелевић
Мирандолина! Каква Жена!
Крчмарица Мирандолина један је од најчувенијих женских ликова у историји позоришта. Она слави аутентичну снагу Жене, њену интелигенцију, мудрост, Ерос живота, креативност, жудњу за независношчу и слободом. У њој исконска снага Жене налази свој узбудљив и духовит облик. Карло Голдони написао је комедију Крчмарица 1751. године, а први пут је одиграна 1753. у Венецији. Мирандолина од тада живи на позоришним сценама, надиграва се са мушкарцима и Витезом Рипафратом-женомрсцем, бори за достојанство, и своје и свог пола. Она је феминисткиња из 18. века. У мушким фантазијама је Ђаволица, Венера, Падрона, Блудница, Курва, Светица, Чаробница. Она је Сирена која зачарава мушкарце и одузима им разум. Опасна жена. Било да је замишљају као Сирену или пин уп, у било ком визуелном облику она је симбол самосвесне, бунтовне жене. У себи баштини искуство и тактике из разних времена којима су жене заводиле мушкарце и ратовале с њима у беспоштедној борби полова.
Каква је Мирандолинина судбина у свету којим влада Мамон, новац и похлепа? Да ли су слобода и независност могући, или су само велике илузије? Шта је с љубављу? Какав је однос између љубави и новца, Ероса и Мамона? За Бодријара, уметност је чин завођења. Мирандолина ће нам причати причу о себи, као уметница која у позоришту игра свој живот, конструише и деконструише наратив о жени која изнад свега цени сопствену Слободу.
Татјана Мандић Ригонат