Мирандолина, Центар за културу Тиват

  • Слике
mirandolina 06 24 10.jpg
Фото: Душко Миљанић
mirandolina 06 24 12.jpg
Фото: Душко Миљанић
mirandolina 06 24 115.jpg
Фото: Душко Миљанић

Катарина Марковић

Вучић Перовић 

Лазар Драгојевић

Горан Вујовић

Горан Славић

Лара Драговић 

Јулија Милачић Петровић Његош

По мотивима Карла Голдонија и Петера Туринија 

Режија и адаптација

Татјана Мандић Ригонат

Сценограф

Весна Поповић

Костимограф

Стефан Савковић

Композитор

Ирена Драговић

Кореограф

Славка Нелевић

Мирандолина! Каква Жена!

Крчмарица Мирандолина један је  од најчувенијих женских ликова у историји позоришта. Она слави  аутентичну снагу Жене, њену интелигенцију, мудрост, Ерос живота, креативност, жудњу за независношчу и слободом. У њој исконска снага Жене налази свој узбудљив и духовит облик. Карло Голдони написао је комедију  Крчмарица 1751. године, а први пут је одиграна 1753. у Венецији. Мирандолина од тада живи на позоришним сценама, надиграва се са мушкарцима и Витезом Рипафратом-женомрсцем, бори за достојанство, и своје и свог пола. Она је феминисткиња из 18. века. У мушким фантазијама је Ђаволица, Венера, Падрона, Блудница, Курва, Светица, Чаробница. Она је Сирена која зачарава мушкарце и одузима им разум. Опасна жена. Било да је замишљају као Сирену или  пин уп, у било ком визуелном облику она је симбол самосвесне, бунтовне жене. У себи баштини искуство и тактике из разних времена којима су жене  заводиле мушкарце и ратовале с њима у беспоштедној борби полова.

Каква је Мирандолинина судбина у свету којим влада Мамон, новац и похлепа? Да ли су слобода и независност могући, или су само велике  илузије? Шта је с љубављу? Какав је однос између љубави и новца, Ероса и Мамона? За Бодријара, уметност је чин завођења. Мирандолина ће нам причати причу о себи, као уметница  која у позоришту игра свој живот, конструише и деконструише наратив о жени која изнад свега цени сопствену  Слободу.

Татјана Мандић Ригонат