Кумови, Никшићко позориште

Жана Гардашевић Булатовић, Ана, Миланова жена

Хаџи Ненад Маричић, Милан, Анин муж

Ана Франић, Кума, супруга несрећног певача Бобана

Никола Васиљевић, Инспектор, врхунски полицајац, коме се поједини „случајеви“ решавају на невероватан начин

Павле Богојевић, Вучко, има све особине човека

Никшићко позориште у складу са својом дугом традицијом и у нашем времену представља и афирмише домаће писце и тематски се огледа на хоризонту очекивања домаће публике. Зато смо се опредијелили за текст Душана Ковачевића „Кумови“ који се први пут поставља у Црној Гори. Тематско утемељење ове драме се налази у свакодневици савременог човјека нашег простора Балкана гд‌је се људски живот налази у искушењу преплитања са оним што наш народ назива „псећим животом“. Тај живот се кроз институционалну маргинализацију његових носилаца у први мах учини као и шанса за ослобођење од окова цивилизоване невоље и заблуде зване савременост. Но, у Ковачевићевој поетици, као и у универзалном драмском обрту, једна заблуда рађа увијек другу заблуду, а сам људски живот и љубав у њему су једино за шта се вриједи жртвовати и борити, па макар и кроз псећи лавеж и егзистенцију пса луталице.

Tо је прича о људима који се духом и тијелом претварају у псе, и то псе луталице, јер је одрицање од системски пројектоване личности једини начин да се истинска личност и истинска људскост сачувају. Комад је конципиран тако да се трагично и комично не могу раздвојити нити разумјети једно без другог и гледаоца остављају да једним оком плаче, а другим се смије схватајући да је он суштински јунак приче.

Јанко Јелић, уметнички директор Никшићког позоришта