Vesti

КРОЗ ЗВЕЗДАРИН ТЕЛЕСКОП: ИСКРА БРАЈОВИЋ

 

У Звездара театру игра у представи „Бајка о позоришту”. Воли да пише и да чита детективске романе, које сумња да ће икад прерасти. Највећи професионални изазов био јој је хорор филм и то на енглеском језику, који је снимила 2008.године. Каже да је лепота живљења у томе што се, за разлику од позоришта, крај не зна унапред. Наша следећа гошћа рубрике Кроз Звездарин телескоп је глумица Искра Брајовић. 

 

Фотограф: Милош Лужанин /Базар”

 

1. Ваша животна девиза?

Не одустај олако. Ја се често преиспитујем, и увек зазирем од важних одлука, али кад год сам храбро искорачила у нешто у шта верујем, показало се као најбоља одлука.

2. Ваше највеће професионално кајање?

Што сам пожурила и уписала глуму после 3. разреда Филолошке гимназије. За тих годину дана бих била стабилнија, зрелија, и мање несигурна, самим тим бих више научила за 4 године школовања на Академији.

3. Који је Ваш скривени таленат?

Писање. Није био скривен до студија, чак сам и добијала награде за поезију. У 2019. години планирам да се позабавим објављивањем тога. Имам збирку поезије, и један роман који води од Мостара до Београда, уз позориште, али и љубав као основни лајтмотив.

4. С којим позоришним ликом се идентификујете?

Са сваким док га играм, то нам је посао, а у томе и уживам.

5. Ком глумцу/глумици се највише дивите?

Дивила сам се многим колегама које сам упознавала као девојчица, док су играли са мојим оцем, а који више нажалост нису живи. Обожавала сам Ђурђију Цветић, Милену Дравић… Од мојих савременика волим енергију Данице Максимовић, и свестраност на сцени мог драгог професора Небојше Дугалића.

6. Коју особину Ваши пријатељи најмање воле код Вас?

Што је моје поимање пријатељства много лојалније и дубље. И што волим да се договори поштују.

7. А коју највише поштују?

Вероватно то што увек мање узмем, а увек више дам. Љубави, пажње, утехе, речи охрабрења…заиста сматрам да пријатељство није нешто што се олако схвата.

 

Фотограф: Милош Лужанин/Базар”

 

8. Опишите нам у једној реченици културну сцену у Србији?

Било је и боље, али не значи да неће бити опет. Оптимиста сам по том питању.

9. У којој позоришној реплици се највише проналазите?

Нисам о томе размишљала. Ваљда ми у животу није запала улога довољно снажна за идентификацију. Још сам у групи до 20 година, кад уђем у ципеле неке зреле младе жене, верујем да ћу се бар мало наћи у њој и њеним речима.

10. Коју особину личности највише цените?

Шлиф. То је неки чудан шарм који људи поседују нажалост све ређе. Комбинација харизме, добрих манира, и непредвидивих лудих потеза. Мирослав Антић је јео цвеће. Е то је шлиф.

11. Када би Вам остао само један дан живота, проживели бисте га као…?

Мислим да се само не бих померала из загрљаја некога ког волим.

12. Положај Београда на европској културној сцени?

Нажалост не путујем пуно, не могу да говорим о широј слици, али мислим да је у екс-Jу круговима и даље водећи град по питању квалитета, а и квантитета пројеката из области позоришта и филма.

13. Положај Србије на европској култруној сцени?

Поновићу да нисам била пуно по Европи да бих видела како је то тамо, сматрам да у Србији треба оживљавати позоришта и домове културе и у малим градовима, јер су људи бомбардовани лошим садржајима преко тв-а, ријалитијима, естрадом, и вапе за позориштем.

14. Шта недостаје српској позоришној сцени?

Стална запослења као подстрек младим и вредним људима. Аудиције за представе.

15. Ваш омиљени стих из српске поезије?

„Звездана јата! Зурим у небеса већ два пуна сата.
И већ је касно, и већ треба спати,
Али главе нема да се озго врати”
Брана Петровић.
Е он је имао шлифа.

16. Ваш омиљени сликар и писац?

Салвадор Дали.  Још у основној школи сам се заинтересовала за њега. Од личности до дела.
А писац, хм, то је тешко рећи само за једнога, то умногоме зависи од расположења. Момо Капор увек. И песници. Мика Антић, Брана Петровић…

17. Омиљени јунак из приче?

Херкул Поаро. Бескрајно слаба на детективске романе. Никад их нећу прерасти.

18. Коју књигу тренутно читате?

Углавном сликовнице и бајке. Ипак имам двогодишњу кћер која воли књиге.

 

Фотограф: Милош Лужанин/Базар”

 

19. Коме Ви желите да будете узор?

Младим људима који сматрају да је лепо бити помало ретро и досадан.

20. А ко Вас доживаљава као највећи узор?

Не знам да ли ико још увек, мада понекад добијем такве поруке, и осетим неку чудну дозу одговорности.

21. У чему је лепота позоришта?

У магији. На сцени и у публици једнако.

22. А лепота живљења?

Што се, за разлику од позоришта, крај не зна унапред .

23. Ваш највећи професионали изазов?

До сад? Снимала сам филм на енглеском језику 2008. године. И то хорор филм на енглеском језику. То ми је било нешто што нисам очекивала да ћу доживети икад, а камоли на 3. години студија.

24. Којом вештином бисте волели да овладате?

Да будем дружељубивија. Чула сам о себи да делујем неприступачно понекад, а заправо сам стидљива и не волим да се намећем, зато се често држим по страни. Ето, та социјална заврзлама, то ми малко фали.

25. Препоручите нам место у Србији које обавезно морамо да посетимо?

Ако дођеш у било који град, ако тај град случајно буде Ваљево… “- ето цитирах Матију Бећковића, и нека вас пут одведе у место где су се моји родитељи срели негде поред гимназијског бедема, и можда родили идеју о мени, која сам пуно година касније стигла, у Београду.

26. А представу, филм и књигу са домаћим потписом…

,,Дервиш и смрт”, ,,Ти мене носиш”, ,,О проклета да си улицо Риге од Фере”.

27. Највећа лаж коју сте изговорили?

Углавном беле лажи, оне које се користе често и које немају болне последице.

28. Узречица?

Трудим се да их немам, али мени драги људи кажу да у говору умем да потврдим причу са “па да”. И оно чувено београдско ‘као’ се поткраде.

29. Најдрагоценија особа коју имате?

Захвална сам на свакој особи коју волим и која ме воли. Има их неколико, они за које свако вече помислим само да желим да живе вечно и да их заувек имам уз себе. Наравно, на првом месту је моја Инес.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ