Vesti

30. ДОБРИЧИН ПРСТЕН МИЛЕНИ ДРАВИЋ

Јубиларни лауреат великог глумачког признања за животно дело, Добричин прстен, је Милена Дравић

 

У Лари Томпсону Милена је играла пуних 18 година

 

Милена прима ову велику награду у години јубилеја – 80 година од како је 1937. ондашње Удружење глумаца даривало Добрицу Милутиновића јединственим прстеном поводом четрдесетогодишњице његовог уметничког рада. Милутиновић је на руци понео прстен који је израдио краљевско дворски јувелир Миливоје Т. Стефановић, а од 1980. године – поводом стогодишњице рођења великог глумца – Добричин прстен се, као највеће глумачко признање, додељује за животно дело.

Милена Дравић је једина глумица с ових простора награђена на Канском фестивалу. Уручујући јој награду за улогу Каће у филму  “Посебан третман”, директор канског фестивала је, честитајући јој, казао и да јој је то признање и за низ других блиставих улога у филмовима приказиваним у Венецији, Берлину, Кану… У том филму, као докторка Каћа, Милена, нежно и снажно у исти мах, каже: “Тешко је борити се за праве ствари у овако малом граду, поготово кад сте жена.”

 

Златна арена за улогу у филму Прекобројна

 

 

У свет седме уметности закорачила је са филмом Франтишека Чапа “Врата остају отворена”, након чега следе за св“Дилижанса снова”, “Боље је умети”, “Заједнички стан”, “Лето је криво за све”, “Узаврели град”… Али тек са седмим филмом који је радила, “Прекобројна”, Бранка Бауера, Милена се одлучује за глуму као свој позив. За ту улогу добиће и Златну арену у Пули, бити најмлађи лауреат тог ласкавог признања.

Уследиће потом и квантитетом и квалитетом маестрална каријера. Овенчана и наградама; домаћим и страним…

За улогу у филму “Јутро” Пурише Ђорђевића добија Златну ружу на Венецијанском фестивалу.
Од 1961, под окриљем ондашњег Кино клуба, настају тзв. “нови југословенски филм” и „црни талас” – уметнички побуњеници, како ће их касније филмски зналци назвати, а тај филмски ток „присваја” Милену 1965. године. И, креће бравурозна сарадња.
Посебан медаљон је, у земљи забрањиван, а у свету награђиван филм WR- Мистеријa организма, Душана Макавејева. Прво приказивање је било у Лондону, а више од двадесетак година приказиван је у биоскопу Academy two.

 

Ту би и Оскар деловао непристојно…

 

У чувеним, продукцијски импресивним партизанским филмовима, Милена је одиграла тек неколицину улога. Но, бисер до бисера. За улогу Докторке Вере у ратном спектаклу “Сутјеска”, Ранко Мунитић, позоришни критичар, новинар и историчар уметности између осталог је рекао: “За такав домет нема паралеле. Ни награде веће од самог постигнућа. Ту би и Оскар деловао непристојно.”

Миленина филмска каријера броји 100 наслова, без ТВ остварења и у свакој улози је показала да уме да буде своја и ненадмашна. Поменимо тек; њена Госпођа из аутобуса са шеширом и лисицом у “Бурету барута” Горана Паскаљевића (1998) је амалгам нашег осећаја беспомоћности у ком смо се, тих деведесетих гушили, распети између лудила које је добило пуни легитимитет и оно мало здравог разума који је био окужен и кажњаван, а без кога човек ипак није могао живети.

 

“Образ уз образ” са супругом Драганом Николићем и Велимиром Батом Живојиновићем

 

Њена Ема у филму “Аги и Ема” Милутина Петровића је лик као погонска сила целокупног заплета у ком је изнова, на непоновљив начин, глумом откривала мистерију човека наслућујући и поетску тајну људског бића.

У свет малих екрана закорачила је Милена само пар година након филмског дебија с остварењем Франтишека Чапа, “Врата остају отворена”.
Њен први ТВ наступ био је у дечјој серији “Лаку ноћ децо” рађеној по текстовима Душка Радовића и Мике Антића, а режирао је Кокан Ракоњац. Убрзо следи својеврстан шоу програм “Лифт за пети спрат” у режији Александра Аце Ђорђевића, у коме јој је партнер био Властимир Ђуза Стојиљковић. И тако до преко 60 наслова…

 

Образ уз образ са супругом Драганом Николићем

 

Када је о телевизијском шоу-програму реч, онда ће у аналима свакако остати записан легедарни “Образ уз образ” редитеља Здравка Шотре који је радила са супругом Драганом Николићем. “Шоу-програм Милене и Драгана творевина је саздана од снажне дисциплине и система”, писали су ТВ зналци истичући њихов огроман рад и врхунски професионализам.”

Читав је низ њених чувених ТВ рола: поменимо тек Ану Гутијар у Швабици, Јару из Кошутара, Гвозденку из Прича из радионице, Борку из легендарне ТВ драме Извињавамо се, много се извињавамо, после које смо се управо њеним и репликама партнера јој, сјајног Слободана Ђурића, сви извињавали . Уз неизбежан осмех! Култна је њена “Госпођа Министарка” у режији Здравка Шотре. А тек Сваштара Душка Радовића или Непричава са Зораном Радмиловићем ….И тако даље, и тако редом Милена је и кроз мали екран милионима људи чинила живот и лепшим и бољим.

Сјајне је улоге остварила и у бројним комедијама откривајући нам да је оно најлепше у правој комедији – победа живота.

На позоришну сцену закорачила је 1971. улогом у представи “Улога моје породице у светској револуцији”. Освајала ролом у представи “Код лепог изгледа”, бриљирала као Лекарева жена у “Декамерону 81″ Роберта Чулија, била неодољива Госпођа Смит у “Ћелавој певачици”, освајала публику на свим меридианима са монодрамом “Милена у свету мушкараца”

 

Незаборавна Рајна у Урнебесној трагедији и Катарина у Лари Томпсону

 

Пишући о представи “Птиц и птица” Звездара театра, Ласло Вегел, позоришни критичар и драмски писац је рекао: “Милена Дравић није данас само једноставно глумица, њена уметност је део једне митологије, она симболише историју нашег осећаја живота, нашег сензибилитета.”

Из филма Сутјеска са Велимиром Батом Живојиновићем

 

Освајала је са сцене и као брилијантна Марија Шпаровић у представи “Бокешки Д Мол” Центра за културу Тиват. И као чудесна Мод у представи “Харолд и Мод” Београдског драмског позоришта.

Заблистала је на сцени Звездара театра и као незаборавна Рајна у “Урнебесној трагедији” Душана Ковачевића премијерно одиграној 1991. Критика између осталог бележи: ”Писац – редитељ нас подсећа на оно што у позоришту волимо: да видимо неке људе који су нам однекуд познати у околностима за које бисмо се заклели да “краду” од нашег искуства. Дијагностицирање стања у Урнебесној трагедији доведено је, чини се, до краја. Оно што следи може бити само анализа болести… Коначно, али не и напослетку – Милена Дравић. Играла је Рајну, ону којом се жени деда. Како је играла. Лако!”

Улога управнице Катарине у представи “Лари Томпсон трагедија једне младости” њена је најдуговечнија улога. Играла ју је пуних 18 година праћена салвама похвала, овација…
И том је улогом показала и доказала да је све што је радила било репер и да је њена глума симбол нашег осећаја живота.

Новинарка Миљана Нешковић је поводом доделе ове престижне награде Милени Дравић за блог Звездара театра написала текст под називом “Милени Дравић, у име публике”, који можете прочитати на линку.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

ЛАНСИРАЊЕ МЕЂУ ЗВЕЗДЕ: СЦЕНА БЕЗ ГРАНИЦА

  Звездара театар је од самог оснивања имао једну специфичност – сцену без граница! Попут париског „Амбассaдеура“ и берлинског Стеиновог театра, Звездарина сцена је била потпуно покретна и мобилна. Из класичне сцене кутије могла се продужити у гледалиште, као писта,…

Детаљније

НОВИ БЛОГ – ПОЗОРИШТЕ ТОКОМ ЛЕТА

  У новом блогу откријте шта се дешава у позоришту током лета! О томе смо разговарали са извршном директорком Звездара театра Јасном Новаков.     За неке је пауза између две позоришне сезоне, од краја јуна до октобра, превише дуга…

Детаљније

ЛАНСИРАЊЕ МЕЂУ ЗВЕЗДЕ: УПЕЦАТИ ШАРАНА

  „Београде-слобод граде, на раскрсници светова. У свечаном октобру у четрдесетој години слободе, Дом културе „Вук Караџић“ уписује ти дар, нови Звездара театар!“     Овај и још много слогана могли су се чути 1984. године, када је на Лиону…

Детаљније