На управо завршеном фестивалу Интернационални театарски сусрети Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, представа „Кућа“ по тексту Небојше Илића, а у режији Воје Брајовића и продукцији нашег позоришта, освојила је три награде: награду за најбољи драмски тект, награда за најбољу младу женску глумицу Ивани Зечевић и награду за најбољу мушку улогу Небојши Илићу.
Фото: Никола Вукелић
Стручни жири фестивала, у саставу Дубравка Црнојевић Царић, академска глумица, редатељ и театролог, Слободан Унковски, позоришни редатељ и Осман Арсланагић, професор сценографије и костимографије, једногласно су донели одлуке о наградама овогодишњих Сусрета. У образложењу за награду за најбољи драмски текст за комад „Кућа“ између осталог стоји:
Кућа је и прецизно а духовито драматуршки сложена. Представом, па тако и текстом, доминира реченица: „Кућу немам, јој!“Реч је о оквирној композицији, о представи коју отвара, али и затварају реченице Ћерке. Она је та која је првим одласком из родног града осуђена на вечно лутање, како по синхронијској оси, тако и оној повесној, дијахронијској. У потрази је за Кућом, све до тренутка када схвата да је тек коначним одласком с ове животне равни, налазимо. У тексту се меша реално и иреално, свет живих и свет мртвих, отварају се уласци у разнолика стања свести (стање будности, стање сањања и рађања снова што више нису само наши, већ породични, стање омамљености опијатима и слично). Дијалози су животни и богати, како хумором, тако и симболиком.
Ивани Зечевић је припала нагарда за најбољу младу женску глумицу, за улогу ћерке. Жири је своју одлуку овако образложио:
Ивана Зечевић бриљирала је својом лакоћом играња, весељем бивања на позорници, дубоком емотивношћу, али и зрелошћу, свешћу о ономе што и зашто гради радећи на својој улози. Њена улога отвара и затвара комад. Улога је то и својеврсне нараторке, сведокиње и протагонисткиње. Улога Ћерке захтевна је и стога што „води“ цели комад, непрекидно је присутна на позорници, она је та која бескомпромисно улази у разне теме: тематизује однос губитка – губитка Мајке, губитка куће, губитка станишта, шире породице, пријатеља; Једнако тако проблематизује однос спрам Оца који је комплексан – пуно је ту љубави, разумевања, али и сукоба. Проговара о односу спрам средине у којој се нашла, а у којој је она једна од „обојених“; као и однос спрам Деде, отварајући и теме русовског повратка природи.
Све је ово млада Ивана одиграла с фасцинантним миром у себи а паралелним немиром, енергичношћу, духовитошћу, шармом – којим нас је даривала с позорнице. Она је глумица која је у стању једну реплику, једну песму, једну реченицу, интерпретирати на низ разних начина, а увек једнако „покривено“, веродостојно и дојмљиво.
Небојша Илић је добио награду за најбољу мушку улогу, улогу оца у представи „Кућа“. У образложењу награде између осталог стоји:
Глумац, Небојша Илић, задивио нас је прецизношћу, радошћу и виртуозношћу играња. Говоримо „играња“ – јер је то глумац који (се) игра. Он (се) игра с партнерима, с текстом, с проблемима у ваздуху које дотиче својом десном руком – за које се прави да их не осећа и не види, али они су ту, попут комараца, попут скривеног угрушка, попут лагане парализе или грча што се јавља у његовом телу.
Наиме, улога Оца играна је прецизно: укључујући видљиво и невидљиво, изречено и неизречено – Небојша Илић гради лице које не говори отворено о својим проблемима, зато има соматских проблема. Но, на томе се не инсистира вербализирајући проблем. Наративизација, наиме, гута збивање...
Следећа извођења комада „Кућа“ на матичној сцени Звездара театра су заказана за 10. и 18. новембар, а представу ће моћи да погледа и публика у Убу, 13.11. затим у Сокобањи 23.11. Алексинцу 24.11. и Пожеги, 29.11.