Радост пробе, радост извођења је први у низу текстова који делимо овог лета са вама из публикације На радост публике која је објављена поводом 40 година постојања Звездара театра. Протекла сезона је била у знаку овог јубилеја, а текст пред вама је део онога како наше позпориште и публику доживљавају глумци који су део Звездарине галаксије. Глумица Исидора Симијоновић је направила осврт на своје почетке у Звездара театру и на све оно што је радује играјући у нашем позоришту.
Звездара театар је најпосећеније градско позориште и ја сам сигурна да је један од главних разлога неговање савременог домаћег драмског текста. Преко домаћег текста се глумци и аутори обраћају нашем човеку, и то је нешто што публика непогрешиво препознаје. Ја волим и светско савремено и постдрамско позориште, волим различите врсте позоришта, али сигурна сам да је јако важно да постоји позориште које негује ово што негује Звездара театар: позориште које говори о нама, какви смо то ми, који су то наши проблеми, па сад, да ли им се мало насмејемо, или их погледамо с неке друге стране, али свакако се обраћа нама и говори онама.
Исидора Симијоновић и Бранко Јанковић у представи Осама-Касаба у Њујорку; Фото: Јаков Симовић
Други разлог је то што ја не познајем ниједног глумца који не воли да игра у Звездари, што мислим да је један јако важан, и могуће кључни фактор успеха Звездаре, а то се онда некако пренесе и на публику: та радост наша да будемо овде, да радимо овде и да стварамо овде. Од проба, па до свих тих извођења. Звездара је кућа свих глумаца, иако нема ансамбл. Мени је јако важно да играм у различитим позориштима, управо због те размене и због тога што те сарадња са сваким новим колегом изграђује као глумца.
Ја сам једну од својих првих представа одиграла овде, и то је била Гозба, Филипа Вујошевића, у режији Вељка Мићуновића, 2016. године. Тада сам имала једну другу врсту треме у односу на ону коју имам сада. То је била почетничка трема, јер ми је било невероватно да играм са глумцима које сам јако добро знала и ценила и обожавала. Али у Звездари је тај процес прошао безболно, и онда се одмах затим десила Осама, тако да ја, у ствари, све време откад радим у континуитету, све време играм у Звездари.
Звездара је мени константа у односу на сва друга позоришта, чак и пре него што сам се запослила у Београдском драмском позоришту, и то мало објашњава тај осећај, да ми, кад год имамо представу овде, имамо осећај да долазимо на неко своје место, јер се ту осећамо добро.
Исидора Симијоновић, глумица
(део из публикације На радост публике, аутора Владимир Ђурђевића и Марка Мисираче)
насловна фотографија: Слободан Иветић