Пре готово осам година, 4. априла 2018. године, на Сцени „Данило Бата Стојковић“, кроз игру шест ликова оживела је прича из романа„Осама“, Владимира Кецмановића. Представа под редитељским вођством Дарка Бајића, који је уз Косту Пешевског радио и драматизацију, тог априла је премијерно изведена уз овације које не јењавају ни након149. извођења. „Осама-Касаба у Њујорку“ ће 16.марта бити изведена 150. пут пред публиком Звездара театра, која се овој представи враћа и по неколико пута!
- Роман „Осама“ Владимира Кецмановића, сигурно један од најбољих српских романа последњих деценија, био је велики изазов, да га драматизујем, адаптирам и поставим на сцену. Моја идеја да изаберем глумце који су имали лична животна искуства у мултиетничким срединама, а рат су доживели кроз причу својих родитеља, била је од кључног значаја за веродостојност и убедљивост представе.
Тако је настала „Осама- Касаба у Њујорку“ која кроз духовиту причу несташне младости, одводи јунаке у трагедију ратне драме. Ране грађанског сукоба, које никада не зарастају, нас кроз катарзу воде до прочишћење душе и враћају нас у прошлост заједничког безбрижног живота. Ова представа има мисију да наше различитости поново спаја и поштује стварајући неисцрпну инспирацију суживота различитих култура и обичаја. Осама нас опомиње да се никада не затварамо у гето национализма. „Осама-Касаба у Њујорку“ наставља да плови у будућност, а гледаоци који сваку представу, устајући са својих седишта испраћају бурним аплаузом, не крију емоције. Ни осмехе ни сузе. Значи да нам верују и осећају да су наша искуства и различитости створили непроцењиву вредност. Можда то најбоље показују сада искусни млади глумци који са великом енергијом и љубављу чувају Осаму и преносе дух хуманости и слободе избора у будућност. Чији су они творци - каже поводом јубилеја редитељ Дарко Бајић.
На Бајићев позив и уз његову помоћ, драматизацију романа урадио је Коста Пешевски, који се присећа како је изгледао пут од читања првих редова романа до премијерног аплауза.
- Пре девет година Дарко ми је дао да прочитам роман „Осама“ и проценим могу ли по књизи да напишем драматизацију. Неколико дана касније сам га звао, нисам још прочитао ни пола, већ ми је било јасно да није баш материјал за драматизовање, али рекао сам „Могу!“. Толико сам желео да добијем шансу у Звездари, по цену да испаднем дилетант. Али онда је „Осама“ почела да се полако слаже, коцкицу по коцкицу, прво драматуршки, затим глумачки па сценски, уз неколико јаких тестова издржљивости којима је једва одолела. Годину дана касније десила се премијера представе „Осама- касаба у Њујорку“, на изненађење љубитеља романа који су били убеђени да од њега не може да се направи представа, али и на изненађење нас који смо је направили, јер нисмо могли баш тачно да схватимо како смо у томе успели. Једино објашњење коју могу да наведем је само један апстрактан фактор - сви смо јако желели да се деси! Кад су се након премијере проломили аплаузи и овације који ми и данас звоне у ушима знао сам да ће се „Осама“ играти дуго и да ће дочекати троцифрене јубилеје. А шта је све стало у тих осам година у наше животе и свет у којем живимо на неки начин је слично ономе што су преживели јунаци представе. Ништа се не дешава случајно - прича Пешевски.
Фото: Јаков Симовић
Глумица Ива Илинчић у престави тумачи лик Милице, али из два периода – студентских дана и Милицу као зрелу жену и мајку. Ива се осврнула на претходних осам година играња овог комада, објашњавајући који лик Милице јој је данас ближи.
- Све ближе сам Милици која постаје зрела жена. И када сам била студенткиња и добила ову улогу нисам ни могла да претпоставим у ком смеру ће се то развити, нисам могла ни да разумем Милицу коју играм у другој половини представе тада. Сада, што сам старија све је више разумем и могу да правдам њен лик. Јако ми је емотиван овај јубилеј. Желим нам да играмо минимум још толико и да „Осама“, која је за мене синоним за сигурност и породицуза све ове године, то и остане – изјавила је Ива.
Ивин партнер на сцени, Јован Јовановић, преноси нам своје утиске о периоду у ком је професионално и лично кроз ову представу стасавао и сазревао.
- Кроз ових осам година мијењао се Јован. Сумњао, чекао, радио, падао, растао. Мурат и представа „Осама“су увијек били ту као неко помагало које ме наводило на мисао да ипак тај цијели пут вриједи. И вриједи – истиче Јован.
Глумца Радована Вујовић који је у улози приповедача од пре годину дана, смо питали зашто пубилка толико воли овај лик.
- Чини ми се да приповедач публику асоцира на једно прошло време у коме су ствари биле лакше, лепше, једноставније, веселије, наивније… И да због тога она воли његову топлину, простодушност, искреност, љубав коју носи у себи и радост према животу, и то све спаковано у једну ноншаланцију и неозбиљност – каже Вујовић.
О томе који део представе после 150. извођења највише воли да игра, глумац Бранко Јанквић који тумачи лик Мунира, каже:
„То је део где је љубав изнад људи, где љубав побеђује сву малограђанштину и алавост, а то је сцена просидбе. То кратко траје јер ђаво и даље наставља да управља по свом."
Писац романа „Осама“, Владимир Кецмановић, по ком је рађена представа, осврнуо се на јубиларно извођење представе.
- Представа „Осама“ за мене има посебан значај не само зато што је реч о сјајној адаптацији романа који ми много значи, него и зато што ме за њену премијеру везују личне успомене. Срећан нам јубилеј – закључио је Кецмановић.
Сценограф за представу Осама-Касаба у Њујорку је Весна Поповић, костимограф Драгица Лаушевић, а композитор је Дејан Пејовић.