Премијерна извођења комада „Удовица живог човека“ Душана Ковачевића у продукцији Звездара театра заказане су за 6, 7. и 8. октобар од 19.30 часова, на сцени „Данило Бата Стојковић“. Тим поводом данас је одржана конференција за новинаре, на којој су говорили писац и редитељ Звездарине 94. представе Душан Ковачевић и глумачка екипа коју чине: Jелена Ђокић, Сунчица Милановић, Нела Михаиловић, Миодраг Крстовић, Анђелика Симић и Душан Томић.
- Овај комад је рађен не са намером да буде део прославе, већ сам га писао дуго и дошао у тајминг да се изведе у част 40 година позоришта. Прича је скривена можда у наслову Удовица живог човека. Можда је мало ироничан наслов, али кад будете гледали представу видећете да је доста тачан. Поднаслов је индикативнији, а он гласи: Преписивање живота. И ово јесте један догађај у који је уплетено неколико токова и прича, а мање више су приче о насиљу и то се везује за све моје комаде - а то је углавном угроженост човека или породице од неке врсте насиља. Да ли од државног апарата, групе која врши присилу, и човек се бори против тога на разне начине. У овом комаду насиље се решава нечим што је мени јако битно и важно, а то је да када држава не ради свој посао онда људи преузимају улогу државе и врше егзекуцију. Реч је заправо о нечему што је код нас постало епидемија - насиље над женама и над слабијим генерално. И кад се неко жали некоме, а он не реагује или штити насиље, онда се деси да неко приватно реши проблем. Ово би све било страшно и ужасно, да није у мојим драмама и филмовима зачињено комедијом, како би могло да се гледа...Заправо ово јесте преписивање живота и трудио сам се да личи на живот данас – објашњава Ковачевић.
Глумица Јелена Ђокић у улози Марте у новом комаду каже да јој је ово можда једна од најтужнијих судбина коју је играла.
- Једна отворена жива рана са ороченим трајањем. Али оног тренутка када Марта дозволи себи доброту без страха да ће бити повређена и дозволи да прими нежност без страха да ће бити огребана, тада почиње њен пут излечења и ово је вапај да се то исто деси нашем друштву - да се догоде доброта и нежност. Када ме је Душко позвао да играм, моје прво питање је било ко ће ми бити партнери. Одговорио је да му је битно да сви будемо иста крвна група. У том тренутку сам се правила да знам о чему прича, а сада тачно знам шта је жело да каже: ови људи су различити органи истог тела и било је лако радити, живети и сарађивати са њима – истакла је Ђокић.
Фото: Јелена Бабић
Глумици Сунчици Милановић која тумачи улогу Терезе, је ово прва већа позоришна улога.
- Моја прва већа улога и улога једне жене у процесу који је био кратак, захтеван али не и тежак, и мислим да смо сви заједно успели да постанемо та крвна група о којој Јелена прича – додала је Милановић.
Нела Михаиловић након неколико улога у представама Звездара театра, сада има улогу Мартине мајке Софије (Соје).
- Ово је комад у славу жена. Нису мушкарци баш добро прошли овог пута код Душка. Мислим да је ово трећи или четврти женски Душков лик који играм. Играјући сада Соју у овој драми почињем да верујем да Душко пише улоге за мене. Уживала сам радећи са свима...огромно ми је задовољство што сам са некима први пут на сцени, укључујући двоје младих, дивних глумаца. Желим да комад дуго живи, играјући велики плес Душка Ковачевића – изјавила је Михаиловић.
Миодраг Мики Крстовић је у Удовици живог човека у улози Мартиног оца.
- Од прве пробе и првог сусрета до сада имам осећање невероватног поштовања и љубави. Пошто знамо у каквом времену живимо, помислим када би у Србији у породици било 10 посто љубави и поштовања као међу нама, мислим да би Србија била међу срећнијим местима. – каже Крстовић.
Анђелика Симић у улози Нане је истакла да јој је задовољство што је део Звездарине позоришне куће.
- Део сам овог позоришта кроз неколико улога и као круна је дошла ова у Душковој драми. И да се није десила, сигурно би била на листи мојих жеља. Размишљала сам шта бих вам данас рекла и све може стати у две речи - лепота и лакоћа стварања. Уз сав труд који је процес стварања и уз Душка који је водич те лепоте и стварања – рекла је Симић.
Душан Томић је као студент глуме добио прилику да у Душковом комаду игра у улози Бате, Терезиног брата.
- Да сам могао да сањам не бих могао да замислим да радим са оваквим људима, и велика ми је част да сарађујем са Душком. Сви су ме прихватили као сина и много сам научио из овог процеса – рекао је Томић.
Сценограф представе је Владислава Мунић Канингтон, а костимограф Драгица Лаушевић. Након премијере, прве репризе Удовице живог човека су заказане за 16, 17. и 20. октобар.
Аутор: Слађана Николић