У сусрет 150. извођењу представе Осама-касаба у Њујорку, преносимо део из публикације Звездара театра, у којој један од главних актера Осаме, глумац Јован Јовановић прича о процесу стварања овог комада.
Сам наслов је специфичан, зачудан, не упућује превише на тему представе, није превише асоцијативан. Не претпостављаш о чему се ради, а ради се заправо о Босни. Ја сам мислио да су на ту тему све приче испричане, али мислим да на овај начин нико није приступио тој теми. И сећам се тих неких реплика. Кецман је врло, врло, занимљиво писао то, онако како се изговара.
Глумац очекује неки књижевни израз и, кад сам се срео са текстом, ја то нисам знао да прочитам, иако сам из Требиња, иако ја тако говорим, уопште ми није било лако да се у том тренутку убацим у то и да изговарам онако како је писац писао. Толико ми је било тешко да читам тај први пут, да је срећа што ме је Дарко након тог читања ипак узео у поделу. А подела је била практично студентска. Нас четворо (Ива, Исидора, Амар и ја) студенти, плус Бранко и Андрија, који су били афирмисани глумци, али ни они нису били оно што су сада. Дарко нас је зато све време звао: „Моји нови сиводомци.“ А сиводомцима и овој представи је био потребан икс фактор да постане хит. Тај икс фактор је управо Даркова вера, Дарково поверење. Он је Иву, Амара и мене знао са факултета, ми смо са исте класе. Долазио је код нас на часове и тако нам је дао прилику. То нам је импоновало.
Е сад, како је Дарко филмски редитељ са богатим позоришним искуством, он је и у занатском смислу другачији. Са њим као да смо радили филм, јер ова кафана и овај један простор ти даје неки осећај да си на филмском сету. Дао нам је крила и пустио нас да сами намаштавамо и да сами додајемо и одузимамо. Он се јесте везао за неке ствари у тексту, али уопште, ми смо имали слободу, имали смо неку посебну слободу коју немаш баш код свих редитеља. Или они не дозвољавају, или текст не дозвољава да мењаш, а ми смо овде могли да учествујемо као коаутори, као да смо афирмисани глумци, а не студенти.
Изгарали смо на пробама, изгарамо и дан-данас на сваком извођењу, али оно што смо ми дали овој представи, Осама нам је вишеструко вратила. Донела нам је глумачку афирмацију, тако да ја не знам да набројим колико сам до сада улога добио без кастинга, захваљујући улози у овој представи.
Јован Јовановић, глумац
(извод из публикације На радост публике)
Фото: Јаков Симовић