Press

KOREŠPODENCIJA

Igraju

Branislav Lečić, Simeon Njegovan, Lupus, deda
Slavko Štimac, Simeon Njegovan, Hadžija, sin Lupusov
Anica Dobra, Milica Njegovan, Hadžijina žena
Joakim Tasić, Simeon Njegovan, mladi gazda
Jelena Stupljanin, Julijana, Juliška Tolnaj
Branko Vidaković, Šamsika Tot i ostali

Pisac: Borislav Pekić
Dramatizacija: Borislav Mihajlović-Mihiz
Reditelj, scenograf, izbor muzike: Gorčin Stojanović
Kostimograf: Lana Cvijanović
Lektor: dr Ljiljana Mrkić Popović
Koreograf: Irena Šarović
Producent: Dragiša Ćurguz

Asistent scenografa: Ivana Krnjić
Asistent kostimografa: Lara Popović
Inspicijent i sufler: Goran Mladenović
Majstor svetla: Radovan Samolov
Majstor tona: Nikola Jovović
Garderober: Jelena Dunjić i Lidija Nikolić
Vlasuljar: Nijaz Memiš
Scenska maska: Dušica Vuksanović
Šminker: Marijana Golubović
Rekviziter: Vukašin Rakić

Autor plakata: Slavimir Stojanović
Autor video spota: Stevo Mandić
Dizajner: Aleksandra Ilić
Fotograf: Nikola Vukelić

 

REČ PISCA

Borislav Mihajlović Mihiz

PROLEGOMENA

„CINCARIMA ILI KOREŠPODENCIJI“

Roman „Zlatno runo“ Borislava Pekića svojim obimom (preko 3000 stranica) vremenskim obuhvatom (desetina vekova), brojem ličnosti (nekoliko stotina) svakako je najzamašniji roman celokupne srpske književnosti, a svojim literarnim, intelektualnim i eruditnim kvalitetima jedan od najznačajnijih.

Epistularna komedija „Cincari ili Korešpodencija“ dramatizacija je jednog dela ovog romana, dela koji obuhvata nekoliko meseci iz kraja 1847. i početka 1848. godine – kada je cincarska porodica koju ovaj roman stvara i prati prestajala da bude gurbetski arumunski genos Njagoa i počeo da se pretvara u značajnu trgovačko-čaršijsku srpsku firmu „Simeon Njegovan i sin“. Dramatizovani odlomak, iako deo velike celine, autonoman je, da se percipirati i pratiti nezavisno i dovoljan je sam sebi.

„Uz soglasije auktora“ i njegovu prijateljsku podršku preduzeo sam da ovaj deo romana, pisan isključivo u obliku prepiske, dramatizujem u obliku korespondentske, epistularne komedije. Namera mi je i želja da čuvam u dramskom obliku prirodu ovog štiva: ne dakle da se prepiska pretvori u scenu, nego upravo obrnuto, da se scena pretvori u prepisku. Novina ovog oblika je u isti mah i privlačan izazov, ali i avantura puna prepreka i teškoća.

Ova dramatizacija sačinjena je tako da posluži kao osnov i da se ispita mogućnost prepiske kao čiste teatarske forme. U njoj ličnosti opšte putem poruka, bez neposrednog kontakta, na distanci prostornoj, vremenskoj, pa i psihološkoj. U neposrednu scenu, u direktan dijalog se ulazi samo onda kada prepiska u nju uvede. Funkciju kratkih, brzih replika ovde zamenjuju telegrami, monologa duga pisma, a fabula komedije, njeni zapleti i raspleti obrazuju se ritmom korespondencije. Epistularno saopštenje u ovoj dramatizaciji treba da bude  osnovni element dramske komunikacije. U prepisci i jak efekat biva smiren i ohlađen, spontanost i iskrenost ispovesti prolazi kroz trezvenu čistku formulisanosti; taktika, hipokrizija i kurtoazija su bitni psihološki činioci. Karakteri se formiraju ne toliko akcijom, koliko saopštavanjem u akciji, motivi se motivišu, a namere iskazuju ili prikrivaju iskazom. Jednom rečju prepiska kao teatarska forma zahteva iznalaženje čitavog niza posebnih načina teatarskog izražavanja.

Postoje, razume se, mnogi načini da se ovako, korespondensko kazivanje uznemiri, učini živim, brzim i atraktivnim. Mnoga od tih sredstava su korišćena, a valjaće iznaći nova i drugačija. Namerno nisam u ovu dramatizaciju unosio intervencije i didaskalije te vrste, uveren da u ovom eksperimentalnom poslu valja ostaviti punu slobodu reditelju i ansamblu da ispitaju sve mogućnosti i iznađu najbolja rešenja.

(Borislav Mihajlović- Mihiz)

Povodom premijere u Ateljeu 212

5. februar 1980.

 

Biografija

Borislav Pekić

Borislav Pekić (1930-1992), jedan od najznačajnijih pisaca srpske književnosti i mislilaca XX veka, romansijer, dramski pisac i filmski scenarista je 1948. godine, kao maturant, osuđen na petnaest godina strogog zatvora, pripadnik tada ilegalnog Saveza demokratske omladine Jugoslavije. Odležao je pet godina zatvorske kazne i ubrzo posle kratkih studija počinje da radi kao dramaturg i scenarista pišući scenarija za različita filmska preduzeća. Prema njegovom tekstu „Dan četrnaesti” snimljen je film koji je 1961. Godine predstavljao Jugoslaviju na filmskom festivalu u Kanu.

Godine 1965. Objavljuje svoj prvi roman „Vreme čuda” i od tada se posvećuje isključivo pisanju. Piše prozu, pozorišne, radio i televizijske drame. Za drugi roman, „Hodočašće Arsenija Njegovana” (1970), dobija Ninovu nagradu, ali za tadašnje vlasti postaje persona non grata i sprečen je da objavi svoja književna dela punih pet godina. „Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana” izlazi tek 1975. godine, a sotije „Kako upokojiti vampira” 1977, kao i roman „Odbrana i poslednji dani”. Njegovo kapitalno delo, saga-fantazmagorija „Zlatno runo”, objavljuje se u sedam tomova (1978–1986), za koje Pekić 1987. Godine dobija „Njegoševu nagradu“. Žanr-roman „Besnilo” (1983), postaje bestseler, i pored „Sentimentalne povesti Britanskog carstva“ (objavljeno posthumno 1992) ostaje i dan danas njegova najčitanija knjiga. Sledi antropološki roman 1999 (1984) i roman-epos Atlantida (1988), „Novi Jerusalim” 1988. godine. Autobiografsko- memoarskaproza „Godine koje su pojeli skakavci” (1987) u tri toma, dobija nagradu „Miloš Crnjanski“. Danas pod naslovom „Pisma iz tuđine”, prvobitno objavljeno u tri toma (1987-1991), spada u Pekićev publicistički stvaralački domen. Dela su mu prevođena na osamnaest jezika, a izdavačka kuća „Laguna“, prvi put u Pekićevom umetničkom stvaralaštvu, objavljuje njegova celokupna književna dela u 23 toma.

Borislav Pekić je autor oko trideset dramskih dela za pozorište, radio i televiziju, emitovanih i igranih na našim i stranim radio i televizijskim stanicama i pozorišnim scenama. Pozorišni komad „Korešpodencija” pisan po IV tomu njegove fantazmagorije „Zlatnoruno“, beležio je 300 izvođenja za  24 godine na repertoaru Ateljea 212, i 1982. Godine dobija Sterijinu nagradu.

Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke, potpredsednik, i član Glavnog odbora, dopisni član SANU, član Krunskog saveta, potpredsednik Srpskog PEN-centra, član Engleskog PEN-centra i  komentator srpskohrvatske sekcije BBC-ja.

Pekić je preminuo 2. jula 1992. godine u Londonu. Sahranjen je u Aleji velikana u Beogradu.

 

REČ REDITELJA

Gorčin Stojanović

Kaže Pekić: „Nikad nisam mario za scenu za koju se govorilo da živi zato što je sa nje dopirao zadah zagorele masti, ili se na njoj s užasavajućom monotonijom ređali izrežirani klišei koji su čoveku jasni i nepodnošljivi i u životu, a tehnika u gledalište uduvava ledenu promaju ventilatora da nam dočara zimu. Ne tvrdim da me izvesne epizode izvesnih naturalističkih, verističkih, dokumentarističkih, realističnih režija nisu uzbudile, naravno da jesu, ali se to isto može reći i za svaki odgovarajući prizor iz života. Za tako nešto nisam se morao izlagati troškovima. Jer, najzad, najbolji način da čovek gleda rđave drame jeste – život. Kad hoću da vidim dobru, ja onda idem u pozorište i gledam – Umetnost.“

Ne sme se, dakle, imati manji zahtev od ovog, pri prilaženju, ma koliko opreznom, a ipak posve zanesenom, Pekićevu delu. Ono se, uostalom, sâmo otvara, ukoliko je čovek dovoljno spreman na izazov igre. Jer, o igri je reč. Pekićeva igra s teatrom, baš kao i sva njegova literatura koja je uvek – igra, jest igra duha, igra stvaranja svetova koji, možda ili uistinu, ne postoje ili nisu postojali, ali su, svejedno stvarni. Uostalom, odavno je znano da je stvarnost pozornice stvarnija od stvarnosti. I uvek manje dosadna.

Možda zato u teatru najviše volim teatar?

 

 

 

 

Preuzmite plakat.

 

Fotografije iz predstave Korešpodencija
Kliknite na fotografiju da je preuzmete u punoj veličini
Prilikom preuzimanja fotografija, molim Vas navedite ime autora

Fotograf: Nikola Vukelić

 

 

POVEZANE VESTI

DUG APLAUZ ZA PREDSTAVU FELIKS

  Predstava „Feliks“ je premijerno izvedena večeras u Zvezdara teatru. Već uigrani autorski trio (Vladimir Kecmanović pisac, Kosta Peševski i Darko Bajić dramatizacija, Bajić režija) koji je u Zvezdara teatru u istom sastavu radio predstavu „Osama-Kasaba u Njujorku“, sada ima…

Detaljnije

EKIPA PREDSTAVE FELIKS PRED MEDIJIMA

  Konferencija za novinare povodom premijere predstave „Feliks“ održana je danas u Zvezdara teatru. Predstava je nastala po romanu Vladimira Kecmanovića, u adaptaciji Koste Peševskog i Darka Bajića, koji je i reditelj predstave.     Konferenciju za novinare otvorio je…

Detaljnije

POČINJE PRODAJA ULAZNICA ZA APRIL

  Danas, tačno u podne, počinje prodaja ulaznica za predstave koje će se naći na našem repertoaru u aprilu. Pogledajte šta smo vam spremili ovog meseca.   Ovih dana nestrpljivo čekamo premijeru predstave Feliks, koja je nastala po istoimenom romanu Vladimira Kecmanovića,…

Detaljnije