Press

КЛАУСТРОФОБИЧНА КОМЕДИЈА

ИГРАЈУ

Љубомир Бандовић, Сава оџачар
Невена Ристић, Нина Херберт
Марко Јанкетић, Вуле милиционер
Зоран Цвијановић, Јагоша Крај
Славко Штимац, Теја Крај
Јована Стојиљковић, Весела Крај
Иван Јанкетић, господин Грабињски

Писац: Душан Ковачевић
Редитељ: Дарко Бајић
Сценограф: Миленко Јеремић
Костимограф: Марина Вукасовић Меденица
Композитор: Владимир Марковић
Кореограф: Милан Громилић
Лектор: др Љињана Мркић Поповић
Асистент редитеља и организатор: Марко Сопић
Асистент сценографа: Никола Николић
Ликовна дорада костима: Олга Мрђеновић

 

Премијера: 23. децембар 2015.

 

Душан Ковачевић

Реч писца

Клаустрофобичну комедију сам писао пре тридесет година. Писао сам је са осећањем да живимо у тескоби која се прикрива повременим отварањем прозора. Излазак из те наше тескобне куће – домовине, у земље „слободе“ – најчешће у Италију, било је осећање одласка на викенд затвореника осуђених на живот у комфорном затвору и под будним оком „једне од најбољих европских полиција“.

Човек може бити заглављен у лифту као и у држави, каже Сава оџачар у улози радничке сиротиње и тамнопутог Отела – човека заљубљеног у живот који му је недостижан.

Поднаслов ове горке комедије могао би бити и наслов: Позориште потказује живот. То је тачна и ваљда једина честита страна потказивања као жеље за истином.

 

 

Дарко Бајић

Реч редитеља

Звони телефон. Подижем слушалицу. Душан.

Са Душаном сам ковао планове да радим Професионалца, Клаустофобичну комедију и Лари Томпсона али све је пало у воду. Није било пара за културу, као и сваке године. Филмом нисмо записали ни време ни нас.

Театар звезда ми је подарио позоришни хит Мала, интуитивну драму наше трагедије Живот Јованов, трагедију неоколонијализма источне Европе Брод љубави и глобалну инсталацију интелектуалца у медијску атракцију Јавна личност. Провокација позориштем…

Тридесет година касније телефон поново звони. Душан…Возим ка аеродрому, другом руком активирам мобилни телефон. Нова представа!

За ове три деценије као да је нестало добрих људи из нашег суседства. Бата, Дача, Миша, Жарко, Сека, Софи… Три деценије. Осамдесете наша Клаустофобична комедија, данас комедија наше клаустрофобије. Да ли се заиста све толико променило? И да ли је заиста толико времена прошло? И да ли сам заиста заволео театар…?

 

Приликом преузимања фотографија, молим Вас наведите име ауторa

Фотограф: Никола Вукелић

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

ЈУБИЛЕЈ ПРЕДСТАВЕ „КУМОВИ“ – 150. ИЗВОЂЕЊЕ

  Представа „Кумови“ овог месеца ће бити одиграна 150. пут, а јубиларно извођење је заказано за 21. фебруар.   Фото: Никола Вукелић   Настала је по тексту и у режији Душана Ковачевића, а глумачку екипу чине Драган Петровић Пеле, Даница […]

Детаљније

РАДНО ВРЕМЕ БЛАГАЈНЕ

  Драги љубитељи позоришта,   У периоду од 15. до 17. фебруара благајна Звездара театра ће радити само два сата пре сваке представе, због празника Дана државности Србије.     Хвала што сте део галаксије легендарних тренутака!  

Детаљније

УРУЧЕН ПРИХОД ОД ХУМАНИТАРНЕ ВЕЧЕРИ МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА

    Приход од добротворне вечери поезије академика Матије Бећковића уручен је Фонду „Свети Никола“ за помоћ многодетним породицама, при цркви Светог Александра Невског у Београду. Приход је уручен старешини ове цркве Вају Јовићу.   Фото: Јаков Симовић   „Приметили […]

Детаљније