То кад увати не пушта

  • Слике
  • Видео
JAK07183.jpg
Фото: Јаков Симовић
JAK06759.jpg
Фото: Јаков Симовић
JAK07250.jpg
Фото: Јаков Симовић
13, 20, 23. и 29.03.2024.

Милутин Мима Караџић, Новица

Нела Михаиловић, Иконија

Писац

Миодраг Караџић

Редитељ

Милан Караџић

Сценограф

Борис Максимовић

Костимограф

Драгица Лаушевић

Композитор

Владимир Петричевић

Продуцент

Драгиша Ћургуз

Инспицијент

Станислав Младеновић

Дизајнери тона

Никола Јововић, Стефан Анђелић

Дизајнери светла

Радован Самолов, Немања Цалић

Гардеробер

Лидија Николић

Аутор плаката и видео спота

Стево Мандић

Дизајнер

Александра Илић

Фотограф

Никола Вукелић


Премијера

8.11.2023.

Трајање

60 минута

Што год сам радио кад су комедије у питању, увек сам се с радошћу враћао Мију Караџићу. Давне 1985. режирао сам његову драму „Ђекна још није умрла, а кад ће, не зна се“ за манифестацију „Титоградско љето“. Играли су Пера Божовић, Мима Караџић, Бранимир Брстина, Љиља Драгутиновић, Стела Ћетковић. И млада Адријана Чулина тада је играла Мишура, а потом је глумила и у чувеној серији Живка Николића, који је гледао гостовање наше „Ђекне“ у Београду, одушевио се текстом и тражио да упозна писца. Потом сам свако мало режирао неки Мијов комад, од „Шта му је оно на главу“ до „Прве брачне ноћи“. Године 1990. режирао сам „Јеси ли то дошао да ме видиш“ од чега сам 2015. направио филм „Горчило“. Радио сам „Чу’ ја љубоморан“, затим „Само ви ајте, а ми ћемо грактат и арлаукат“ што сам после узео за основ ТВ серије од десет епизода, коју сам сачинио на основу већине његових комедија као омаж писцу кад је умро и надам се да ћу је у будућности реализовати.

Комедија „То кад увати, не пушта“ у којој играју Мима Караџић и Нела Михаиловић је прича о остарелом брачном пару и њиховој дневној динамици. Прича почиње на вест да је неки познаник умро, што код мужа Новице изазива напад хипохондрије којом угњетава своју уморну жену Иконију. Кад најзад оду на преглед у болницу, испостави се дубоко увредљива чињеница да је он сасвим здрав.

Ова комедија садржи све најбоље особине Мијове драматургије. Његови ликови су живи и аутентични, а прича је веродостојна и у основи, испод смеха, носи неку обичну људску тугу. Та фелинијевска атмосфера радосне туге, ти ликови који подсећају на неке смешне рођаке и комшије и враћају дах детињства, све су то разлози због којих публика радо гледа Мијове представе и због којих му се и ја стално враћам.

Милан Караџић

Миодраг Караџић (1950-2020.) један је од наших најнаграђиванијих комедиографа. Три пута осваја награду Радио Београда за најбољу комедију, делима „То кад увати не пушта“, „Ђекна још није умрла а каће не знамо“ и „Млада јес премлада још није“. Драма „Само ви ајте, ми ћемо грактат и арлаукат“ стиче награду „Бен Акиба“. Награђен је и Ћопићевом наградом и откупном наградом „Радоје Домановић“ за сатиричну причу „Зашто волим своју домовину“, као и наградом на фестивалу ЈРТ у Неуму за најбољи сценарио, за комедију „То кад увати не пушта“. По Караџићевим текстовима режирали су и Живко Николић, Благота Ераковић, Здравко Шотра, Бранко Балетић, Драшко Ђуровић, Горан Булајић, Милан Караџић.

Аутор је сценарија за филм „Горчило“, који је настао на основу позоришне представе „Јеси ли то дошо да ме видиш“.

Чувене телевизијске комедије „Мале невоље великих пријатеља“, „Пријемни испит“, „Срећна ми нова година“, „Виљушка се држи у лијеву руку“, „Новогодишње венчање“, „Спушти слушалицу“, као и монодраме „Бизмисмен“ у извођењу Воја Кривокапића, „Прва брачна ноћ“, коју изводи Мима Караџић и „Златни ланчић од бижутерије“, у интерпретацији глумца Андрије Милошевића, дела су правог мага комедије карактера, које урнебесним смехом поздравља публика у целом региону.