Звездара театар какав данас познајемо, са своје две сцене, добио је коначни изглед 2001. године, изградњом Нове сцене, којом је омогућено да се монодраме, дуодраме или представе са мањом глумачком екипом изводе управо на њој. На тај начин је у једној интимнијој атмосфери, ово позориште и заиста наставило да живи као театар под звездама, и то оним најсјајнијим, а уједно и најтајанственијим. У том загонетном простору, већ деценијама негујемо осећај да долазите у своју позоришну кућу.
Непуних годину дана након отварања Звездара театра у јесен ’84. године, енергијом и вољом зепослених – од чистачица, благајница, организатора, рачуновођа, администратора, техничког особља, преко глумаца, писаца и редитеља – дакле, вољом упорних и дивних људи, отворена је и летња сцена уређењем баште испред позоришта за потребе сцене.
Први пут је 1. јула 1985. на њој изведен комад „Нечастиви на филозофском факултету“, по тексту Ива Брешана и у режији Виде Огњеновић. Сцена под отвореним небом живела је пар сезона, али и поред залагања глумаца и запослених у позоришту, технички је било захтевно да се у то време одржи и надаље.
Као што су тада на тај део историје Звездара театра били поносни њени творци, тако и данас, већ неколико година у назад, смо поносни на чињеницу да и даље имамо трећу сцену, у другом облику.
Трећа Звездарина сцена је сваки град који смо посетили са неком представом. Сваки дом културе, културни центар, фестивал... свака сцена на којој су нас радо угостили позоришни зналци, који су на време спознали значај играња једног комада у њиховим локалним срединама.
Само у протеклој позоришној сезони Звездара театар гостовао је у чак 70 градова широм Србије и региона. Магија једног београдског позоришта пренета је на сцене и у Хрватској, Босни и Херцеговини и Словенији. „Књига о Милутину“ је изведена пред загребачком публиком, „Спортско срце“ у Источном Сарајеву, а „Љубав у Савамали“ се проширила до Брчког и Вуковара.
Гостовање монодраме "Књига о Милутину" у Културном центру Пожега/Фото: Срђан Стевановић
„Догодило се нешто лепо у Загребу. Звездара театар пред пуним казалиштем „Керемпух" и дивном публиком. Још један доказ да добро позориште не познаје границе." - овим речима је продуцент Звездара театра Драгиша Ћургуз описао гостовање монодраме Књига о Милутину, Данка Поповића у изведби Ненада Јездића пред Загрепчанима, у новембру 2022. године.
Да се догодило и да се и даље дешава нешто лепо, потврђују и наши домаћини, људи који су нас позвали да гостујемо у њиховом граду, на њиховој сцени. Међу њима је и директор Спортско-клтурног центра Пожега, Срђан Стевановић, са којим смо остварили сарадњу кроз гостовање монодраме „Књига о Милутину“.
„Као неко ко се залаже за културну децентрализацију Србије, похвалио бих активно и озбиљно деловање Звездара театра на том пољу. Поред тога што чувена „Звездара” има заиста фантастичне представе, врло често их можете гледати и ван Београда, у другим позориштима или културним центрима. Ово је јако важно за развој српске позоришне публике и сцене, промовисање правих вредности и ширење културе. Можда нека мања места немају техничке услове за велике сценографије и веће ансамбле, али баш из тог разлога су Звездарине представе и практичне. Зато препоручујем колегама широм Србије да угосте њихове представе “Књига о Милитину” или “Воз”, јер су изванредне, а могу стати на скоро сваку сцену. Уједно позивам колеге да изађу из зоне комфора, и на овај начин ураде нешто врло значајно и важно, јер култура и те како живи и у мањим местима.“ – каже Стевановић.
Екипа предстабе Осама-Касаба у Њујорку на једном од својих првих гостовања у Вишеграду/Фото: Позоришна архива
Верујемо да гостовања Звездара театра не представљају само културну размену између градова, већ стварају и снажну повезаност између уметника и публике, ширење уметничког израза и приказивање једног дела позоришне уметности публици која иначе не би имала прилику да је види.
Свако позориште има своју специфичност и естетику, а управо гостовање омогућава различитим заједницама да се упознају с другачијим уметничким правцима и интерпретацијама. Ово је посебно важно у мањим градовима или удаљеним местима која немају приступ сталним позоришним продукцијама. Гостовање позоришта доноси свежину и нову перспективу, отварајући пут за разумевање другачијих уметничких форми и идеја. Омогућава да се различите заједнице суоче с истом темом или проблемом, али с другачијим сензибилитетом и искуствима.
Желимо да пут који смо утабали и начин на који се представљамо ван матичне сцене донесу радост, инспирацију и задовољство публици широм земље, остварујући тако основни циљ сваког позоришта - да дотакне и трансформише животе својих гледалаца.
Надамо се да је Звездарина трећа сцена унела онај осећај припадности једној позоришној кући са почетка ове приче, у животе људи који у својим местима имају прилику да осете лепоту позоришне уметности...и потрудићемо се да таквих људи буде што више.
До виђења на вашој сцени...
Поздрав из Београда.
Аутор: Слађана Николић
