После скоро месец и по дана проба, са првобитном глумачком поделом, нека тајна рука одвела ми је главне глумце на снимање ТВ серије. Претио је „Титаник“. То ново име представе, су нам у кулоарима Звездаре театра наденули моји сјајни сарадници тона, расвете и сцене, када нам је пукла цев од радијатора и поплавила просторију за време пробе представе „Брод љубави“ - касније једне од најбољих представа овог театра. Иако је опет претила катастрофа, нисмо се дали ни ја ни драматург Коста Пешевски, а ни два преживела бродоломника, тада студенти глуме, Ива Илинчић и Амар Ћоровић. У сред бродолома искористио сам страх од неуспеха као својеврсни адреналин. Позвао сам студента глуме Јована Јовановића, Исидору Симијоновић, Бранка Јанковића и повратника у поделу сад са новим задатком главног јунака Андрију Кузмановића (а данас Радована Вујовића). Брод ево и даље плови и најављује своју 150. представу.
„Осама“ роман Владимира Кецмановића, сигурно један од најбољих српских романа последњих деценија, био је велики изазов да га драматизујем, адаптирам и поставим на сцену. Моја идеја да изаберем глумце који су имали лична животна искуства у мултиетничким срединама, а рат су доживели кроз причу својих родитеља, била је од кључног значаја за веродостојност и убедљивост представе.
Тако је настала „Осама- Касаба у Њујорку“ која кроз духовиту причу несташне младости, одводи јунаке у трагедију ратне драме. Ране грађанског сукоба, које никада не зарастају, нас кроз катарзу воде до прочишћењa душе и враћају нас у прошлост заједничког безбрижног живота. Ова представа има мисију да наше различитости поново спаја и поштује стварајући неисцрпну инспирацију суживота различитих култура и обичаја. „Осама“ нас опомиње да се никада не затварамо у гето национализма. „Осама- Касаба у Њујорку“ наставља да плови у будућност, а гледаоци који сваку представу, устајући са својих седишта испраћају бурним аплаузом, не крију емоције. Ни осмехе ни сузе. Значи да нам верују и осећају да су наша искуства и различитости створили непроцењиву вредност. Можда то најбоље показују сада искусни млади глумци који са великом енергијом и љубављу чувају „Осаму“ и преносе дух хуманости и слободе избора у будућност, чији су они творци.
Дарко Бајић, редитељ