Блог

Владислава Мунић Канингтон: У сценографији ми је важна ликовност

13.11.2024.
20241004_181902

Владислава Мунић Канингтон је сценограф најновије представе Звездара театра, Удовица живог човека, по тексту и у режији Душана Ковачевића. Дипломирала је сликарство на Академији уметности у Новом Саду, а потом сценографију на ФПУД у Београду у класи професора Герослава Зарића. Са њим је заједно осмислила и сценографију за комад Берачи снова, који је премијерно изведен 2021. године. Са Владиславом смо разговарали о раду на осмишљавању њене прве самосталне сценографије у нашем позоришту, за представу са којом смо отпочели и обележавање 40 година Звездара театра.


Владислава Мунућ Канингтон; Фото: Јаков Симовић


Како је изгледао процес рада на представи Удовица живог човека?

Сам процес  рада на представи Удовица живог човека, одвијао се баш онако школски, како и треба да буде. Уз разговоре и договоре, са писцем и редитељем комада Душаном Ковачевићем, преко ликовних скица па техничких цртежа, од радионице  до реализације. За све је било довољно времена и све је ишло уз пријатне и духовите разговоре са свима који су радили на представи.


Сценографија за представу Удовица живог човека


Који део процеса је био најузбудљивији/најзахтевнији?

Најузбудљивији део, мислим за сваког сценографа, је онај када угледате своју скицу на сцени, у три димензије у реалној величини, баш онако како сте замислили и насликали! Када видите да је неко „оживео” ваше скице. Фантастичан осећај! И наравно шлаг на торту када су и редитељ и глумци задовољни оним што су добили.


Владислава у сценографији коју је осмислила за представу Удовица живог човека


Зашто сте се одлучили за доминатне сиве тонове у сценографији, с обзиром да се цела представа одвија  у дневној соби?

За мене као сликара и сценографа, важна је ликовност. Баш зато што се цела представа дешава у једном простору, а сама прича је толико реална, да је једном приликом Душан рекао глумцима да жели да је режира скоро као документарац у неким моментима. Мене је то асоцирало на црно-беле филмове. Тако да сам ту ликовност тражила у сивим тоновима од најтамније до најсветлије. И могла сам да видим како ће због тога и глумци бити боље акцентовани у Драгичиним (Драгица Лаушевић, костимограф; прим.аут.) костимима. Та идеја се допала и редитељу...

20241004_181831