У сусрет двадесет осмој Вечери са Матијом, која ће бити одржана 28. децембра од 19.30 часова на сцени Звезадар театра, делимо са вама део из публикације На радост публике, аутора Владимира Ђурђевића и Марка Мисираче, који је посвећен овој традиционалној вечери.
Ћерамо се већ двадесет седам година и ћераћемо се још
Бећковић Матија – писац и приповедач, мајстор интерпретације и импровизације сопствених стихова.
Тридесетог децембра, 1997. године, на радост публике и по коју сузу радосницу ратне сирочади Требиња, родног града Јована Дучића, Матија је први пут стао пред публику Звездара театра. Од тада до данашњих дана, Матија, последњег радног дана у години, у Звездари говори своје стихове, а често сав приход бива намењен деци: За незбринуту децу Дома „Дринка Павловић“, за децу у Звечанској, за децу на онкологији у Тиршовој, за Институт за мајку и дете... али и за обнову и изградњу манастира као што су Манастир Светог Ваведења, црква на Лукавици. Једне године приход је отишао народној кухињи на Косову и Метохији, затим за изградњу споменика културе...
Неки су заборавили
Зашто су се ћерали
Па су приморани
Да ћерање удвоструче
Не би ли се сетили
Зашто су се ћерали
Мислећи логично
Ако је ћерање било онолико
Ни оно због чега су се ћерали
Не може бити мало
(из збирке Наћертаније, 2023)
Неке представе Звездара театра трајале су и играле више од деценије, можда чак и две, али рекордер је ипак Матија. Вече са Матијом ће ове године бити одржано деведесет осми пут. Карте за овај поетски спектакл плану за петнаестак минута, а Матија, поређења ради, воли да се осврне на неке друге спектакле.
„Време у којем друге звезде пуне стадионе очигледно није време ни Звездара театра, а камоли време песника и поезије. Исцрпним извештајима о тим сензационалним спектаклима, који су накићени сликовитим призорима с нечувених гужви у аренама и на Мараканама, једино недостаје податак колико је коштало да се они напуне. Нико не помиње вишемесечну кампању, билборде, мегафоне, огласе, спотове емитоване на свим телевизијама из дана у дан у свако свето доба и авионе који су преко небеса, кроз облаке, развлачили транспарент којим се позивају грађани да не пропусте јединствену прилику. Тако испада да је верна публика на једвите јаде некако открила да се тако нешто негде одржава и нашла начина да по сваку цену присуствује. Не би било никакво чудо ако би се испоставило да сума, потрошена на маркетинг за један такав концерт, вишеструко премашује годишњи буџет за укупну издавачку делатност или годишњи откуп књига.“ (Матија Бећковић, песник)
Фото: Мартин Цандир
---b20e748f0b570ed41c7f36e097804b6887460120.JPG)