Иако многи од нас први пут присуствују сцени у којој је читав свет остао замрзнут као једна од оних 3д стаклених коцки у коју је слика урезана ласером, за нашу планету ова ситуација није ништа ново ни непознатно. Потресале су овај свет свакакве пошасти, хронолошким редоследом у последњих неколико векова отприлике овако: куга, колера, шпанска грозница, вариола вера, аидс, сарс, свињски грип…
Све те страшне болести круниле су бројност људи на планети, распарчавале свет и промениле целокупан даљи ток живота. И некако увек, без унапред осмишљеног плана, уметност за већину постаје сигурна лука ка којој плове у потрази за изгубљеним смислом. У доба кризе кад се велике шарене кулисе, међу којима годинама живимо, добро расклимају, улога уметности увек постане још важнија, јер нам она онда мирним тоном саопшти – рушиће се паравани и рушили су се, наћи ће човек свој мир без обзира на све.
Често ових дана читамо о важним уметничким делима која су настала управо за време изолације. Шекспир је своје чувене драме „Краљ Лир“, „Магбет“ и „Антоније и Клеопатра“ написао у изолацији, бежећи од црне смрти која је 1606. године поново завладала у Енглеској. Једно од сведочанстава о животу у Фиренци коју је куга током 14. века опустошила је „Декамерон“ Ђованија Бокача. И у том делу јунаци су свој спас потражили у уметности, причи и приповедању. За десет дана седам девојака и три младића, испричали су чак стотину прича, које су сачуване између корица овог дела. Једно од занимљивих дела је и Мунков „Аутопортет“ који је насликао након што је преживео шпанску грозницу 1919. године.
Истина је да су осама и криза често биле пресудне за настанак значајне уметности. Сервантес је писао у затвору, Данте у изгнанству, Достојевски у прогонству, Црњански у емиграцији. Већ се унапред очекује да ће и након ове кризе свет бити богатији за мноштво књига, сликарских радова, музичких аранжмана и других уметничких дела. Може бити, али и не мора. Судећи по одговорима у многобројним интервјуима, уметници веома различито реагују на новонасталу ситуацију.
Док су једни коначно пронашли времена да стварају више и заврше нека од својих започетих дела, за друге важи стара пословица „док топови пуцају, музе ћуте” и говоре да им оловка баш и није лака ових дана.
Уметници за које је оваква врста изолације свакако највећа промена су глумци. Многи се питају како они проводе дане када су сва позоришта затворена и отказана снимања. У жељи да пошаљу поруку да је важно да останемо код куће, али и да дају инспирацију и утеху за наредне дане, глумци Звездара театра поделили су са нама своја искуства из изолације.
Уметност нас повезује и сад
Све пандемије до сада личиле су једна на другу. Ипак, човечанство овог пута има важну предност – интернет, који заиста јесте „мач са две оштрице”, али у сваком случају моћно оружје у нашим рукама. Захваљујући интернету, нека од најзначајнијих уметничких дела доступна су људима широм света. Иако доживљај није исти као при директном сусрету са делом, оваква могућност ипак је драгоцена.
У једном дану можемо да путујемо и гледамо представе у руском Бољшој театру, па у Шекспировом Глобу из Лондона, а затим да уживамо у чувеним Бродвејским мјузиклима и тако у круг. Имамо могућност да посетимо неке од најзначајнијих светких музеја, да идемо у виртуелну шетњу и разгледамо радове уметника попут Ван Гога, Рембрандта, Вермера…Доступна су нам многобројна филмска остварења и на хиљаде страница књига.
Култура на интернету није само омогућила многима да истражују светске колекције, за неке је то први сусрет са уметношћу после више годинa, јер због недостатка времена или новца нису себи могли да приуште на пример вече у позоришту.
Још једном је доказано, човек је духовно биће и уметност му је неопходна. То нам говоре милиони прегледа испод снимака који се емитују уживо, то нам говори број дељења вести о следећем великом догађају који ускоро почиње, а свако ће моћи да му присуствује из свог дома.
Аутор: Маја Милић
Фото: pixabay