Тешко да је од 1961. када је установљен Светски дан позоришта, било који 27. март прошао без одјека аплауза у позоришним салама и без читања поруке пре представе. Ове године ситуација је таква каква јесте, позоришта ће морати да буду празна, светла угашена, завесе навучене. Порука коју на позив Међународног позоришног института пише угледна личност из света театра, несумњиво ће се чути, али овог пута само путем медија и у виртуелном окружењу, у које смо се сви преселили.
У жељи да обрадују публику у изолацији и одрже контакт са њом, људи из театра не одустају. Организују се емитовања представа уживо и препоручују се снимци представа или неки други квалитетни садржаји. Чак и када физични не одлазимо у позориште, оно ипак има моћ да нас поново окупи у исто време на истом месту. Ствара се мала виртуелна заједница у којој нема кашњења и нема паузе, јер би то било као излазак из позоришне сале. Иако се обрадујемо новом емитовању уживо и врло радо погледамо снимке представа, знамо да осећај просто није исти. Позоришна представа је трен који нестаје. У њему учествују глумци, али и публика. Веома је важна атмосфера, коју око камере не може да забележи.
Међутим, права магија театра, која нам свима толико недостаје, не настаје само у великим позоришним салама, под рефлекторима и на сцени. Позоришни доживљај може да настане и у малој групи људи, на отвореном, на трговима, улицама, у двориштима, па чак и у кућама и становима. Позориште је свако место где се роди искра, размена енергије између извођача и публике.
Ово је време да успоримо, заронимо у сопствене дубине и оно најлепше што нађемо поделимо са својим укућанима. Довољно је да неко „заузме подијум“ и исприча неку инспиративну причу и права позоришна атмосфера може настати и у кућним условима. Деца често воле да праве представе, да импровизују и од доступних средстава стварају костиме и реквизите. Зашто их не бисмо охрабрили да то ураде сада када имамо више времена? Уз мало маште и креативности, искра театра доћи ће до нас.
Ако се посветимо једни другима и квалитетно осмислимо време, актуелна ситуација која је захватила цео свет проћи ће нам лакше и брже. За тили час бићемо опет у плишаним фотељама и уживати у позоришним представама. Оне нам, ако добро пазимо, заправо и дају инспирацију да савладамо многобројне изазове које нам живот свакодневно поставља.
Поводом обележавања Светског дана позоришта, 27. марта, сва позоришта у граду, снимила су заједнички овогодишњу међународну поруку под називом „Позориште као Светилиште”, коју је написао Шахид Недим драматург из Пакистана.