Пре тачно 35 година, 8. октобра, одиграна је прва представа Звездара театра „Мрешћење шарана“ по тексту Александра Поповића у режији Дејана Мијача. Било је то давне 1984. године, коју свет памти по многим турбулентним догађајима.
Не само зато што је била преступна, и већ унапред звучна због чувеног Орвеловог романа, ова година посебна је и због бројних значајних догађаја који су је обележили.
Амерички космонаут Брус Мекендлс је 7. фебруара напустио свемирски брод „Челенџер“ и постао први човек који је слободно прошетао свемиром. Једна од најпознатијих видео игара, Тетрис, угледала је светлост дана. У Београду је почетком априла рођена прва беба која је зачета поступком вантелесне оплодње.
Свет је већ одавно почео убрзано да се мења, ова година је једна од оних у којој почињу да се нижу лоше последице тих наглих промена. У Индијском граду Бопалу катастрофу је изазвало изливање смртоносног плина из фабрике за израду пестицида, које је усмртило око 4500 људи и оставило бројне последице свим становницима оближњих територија. Политички ратови, а пре свега Хладни рат и рат између Ирана и Ирака, све више бујају и односе све више жртава. Једна од политичких жртава била је и Индира Ганди, убијена у атентату који су извршили двојица њених телохранитеља.
Занимљиво је да су исте године свет напустили бројни велики књижевници – нобеловац Михаил Шолохов, Бранко Ћопић, Труман Кепот, Душко Радовић…
Са друге стране, у овој години су рођени неки од оних људи који су знатно утицали на данашњи свет и друштво. Само годину дана након што је створена прва интернет мрежа (1983.) рођен је Марк Закерберг, оснивач Фејсбука, мреже која је уздрмала и изменила целокупну друштвену комуникацију. Године 1984. рођен је и севернокорејски вођа Ким Џонг Ун. Прошлог месеца 35. рођендан је прославио и принц Хари, војвода од Сасекса, син принца Чарсла и принцезе Дајане. Неке од звезда данашње светске сцене које су 1984. годиште су глумица Скарлет Јохансон и певачица Кејти Пери.
Ово је била и година Олимпијских игара. 23. Летње олимпијске игре организоване су у Лос Анђелесу, док су 14. Зимске олимпијске игре одржане у Југославији, у Сарајеву. Многи се сећају маскоте Вучка са сарајевских олимпијских игара, који је тих дана био најредовнији гост свих медија широм земље. Олимпијски пламен је прешао 2289 километара кроз целу Југославију.
У Скопљу је 1984. године организован избор за песму Евровизије, тадашња Југовизија на којој су победу однели Владо и Изолда са песмом „Ћао аморе”. Спекулисало се о томе да је овај избор био намештен. Са тог такмичења много познатија је остала песма „Принцеза” у извођењу Дада Топића и Слађане Милошевић.
Нови талас, који је током седамдесетих година изнедрио бројне значајне уметнике, полако се гасио и на светској и на домаћој сцени. Неке од најпознатијих музичких група које су обележиле овај период у Југославији биле су Лаки пингвини, Идоли, Азра, Хаустор, У шкрипцу…Баш 1984. године свој први албум „Позитивна географија” објавили су Бајага и инструктори.
На почетку 18. Битефа Мира Траиловић и Јован Ћирилов запитали су се да ли је остварена Орвелова негативна утопија. Сумирајући протекле деценије позоришног живота, у најави фестивалског програма написали су:
„После година извесне кризе трагалаштва на прелазу из седамдесетих у осамдесете, изгледа да је наступио нови талас у позоришту света који ће обележити деценију у којој живимо. Шездесете године биле су године великих трагања, седамдесете године надахнутих примена. И таман кад нам се учинило да су све форме исцрпљене, дошла је нова генерација са новим позоришним идејама.”
Управо као нова идеја и нови позоришни концепт настао је и Звездара театар.
Аутор: Маја Милић