Размишљање о нашој публици нам је звезда водиља у пројектовању визије Звездара театра у будућности. Већ размишљамо о гледаоцу будућности кога наша генерација запослених можда неће ни упознати.
Невероватна моћ регенерације коју позориште показује још од свог настанка, даје нам за право да оптимистично верујемо да је позориште насушна, суштинска и моћна потреба људског рода, без обзира на ниво технолошког напретка, и да је то танано предиво које се тка између сцене и гледалишта кључ опстанка сваког позоришта па тако и нашег четрдесетогодишњег слављеника. О томе је много писано али никад довољно написано јер је непрепричљиво, искуствено непреносиво и недоживљиво ни на један други познати начин. Зато, добро дошли у нашу „галаксију легендарних тренутака“!
Желели смо у поводу ове годишњице да се сетимо почетака, да дотакнемо у сећању неке тренутке, људе и представе којих више нема а који су оставили значајног трага у нама данашњима. Намера нам је била да укажемо на значај културе сећања, тако неопходне за наш идентитет, лични и позоришни. Облик интерактивне и мултимедијалне публикације није случајно изабран. Наметнуло га је време у коме живимо и радимо.
Мултимедијална публикација Звездара театра је рађена поводом 40 година позоришта; Фото: Јелена Бабић
Они који су стварали наше позориште и прве представе суочавали су се са последицама разних притисака. Упркос томе представе су игране, позориште је радило, зграда се градила…Све унутар тога данас је већ историја. Ми се данас носимо са другом врстом притиска, диктатуром дигиталне технологије. Упркос томе, сале су никад попуњеније (97%), тражи се карта више, а ми се трудимо да сачувамо наш препознатљив позоришни рукопис надајући се да ће та микропревласт позоришта над технологијом бити једног дана достојна историјског помена.
Од самих почетка настојимо да се претежно позиционирамо као позориште домаћих аутора, препознатљивих тема и ликова који нас се дубоко тичу и које доживљавамо као неког свог, рођеног или познатог. Посебно смо посвећени развијању добре и блиске комуникације са публиком, ослушкујемо дамаре и поруке, трудимо се да их дешифрујемо и одговоримо на њих у што краћем року. Покушавамо да будемо ненаметљиви али константно присутни и доступни, да развијамо неку врсту узајамног поверења и блискости, подршке и поверења – како је и ред међу укућанима исте куће. Радимо на томе да од стотинак хиљада посетилаца на матичним сценама и двадесетак хиљада годишње на гостовањима, створимо круг пријатеља а не само гледалаца јер их доживљавамо као спиритус мовенс онога што радимо и разлог зашто постојимо. Зато смо увек отворени и за посете пријатељима у њиховим кућама, зато смо често на точковима, на путовањима, савладавамо хиљаде километара стварајући конекције у земљи, региону, свету…То је наш улог за будућност у коју верујемо.
Јасна Новаков, помоћник директора Звездара театра
Фото: Јаков Симовић