Последњег јануарског дана обележавамо 250. извођење монодраме Књига о Милутину, Данка Поповића, у режији Егона Савина и извођењу Ненада Јездића. Тим поводом вам преносимо одломак из публикације Звездара театра рађене поводом 40 година постојања позоришта, у ком редитељ Егон Савин говори о овом комаду и раду на њему. Аутори интерактивне публикације под називом На радост публике су писац Владимир Ђурђевић и редитељ Марко Мисирача.
редитељ Егон Савин са Ненадом Јездићем; фото: Јаков Симовић
Кад сам био мали, питао сам се ко је тај Незнани јунак? Годинама касније, кад сам прочитао Књигу о Милутину, схватио сам да је тај Милутин Незнани јунак. И то се мени негде урезало. А онда, кад ме Језда једном питао да нешто нађемо за њега, ја сам се одмах сетио Данковог романа, знајући да ће то фантастично њему да легне. Једноставно, реч је о једном апсолутном препознавању, када се глумац, лик и садржај у потпуности синхронизују. Ми смо то припремали две и по године. Монодрама, један човек на сени који треба да издржи све то време и да савлада шездесет страна текста. Дакле, то је један минуциозни рад. Око сваког детаља смо се добро помучили. У Архиву Србије сам нашао документе и фотографије о којима Милутин прича. И док он прича, иду слике, као неки час из историје, али из угла једног необразованог али мудрог човека. Једног сељака, који види тај рат из специфичне перспективе. Здраве, људске перспективе, са невероватно прецизним, јасним опажањима грешака, од оних које су направиле славне војсковође, до неких због којих су многи људи узалуд страдали, што ниједан образовани историчар није потцртао. Али овај неписмени сељак, који је прошао то својим ногама, сву ту голготу Великог рата, он прича стварне догађаје о херојствима, о зверствима, о глупости, о злочинима, и о величанственој храбрости анонимних бораца, сељака и официра. Он прича о војсци у којој нико не зна да плива, а препливава Саву јер је такво наређење. То нема у историјским читанкама. Зато је једина истина коју у историји можемо спознати заправо искуство обичног човека, јер они који пишу књиге, они то раде за нечији рачун и немају ту врсту емпатије за живог учесника, за тог Незнаног јунака.
Егон Савин, редитељ