Позориште је кућа у којој живе људи заљубљени у позоришне илузије – кућа писаца, редитеља, глумаца и мајстора многих заната вештих да на сцени оживе слике и догађаје налик на сцене из нашег живота. И док гледамо са узбуђењем како неко воли, тугује, пати или се радује и смеје заједно са нама, за тренутак заборављамо проблеме које смо оставили код куће. И тако та позоришна прича и игра траје неколико хиљада година са вечитом зебњом да ће једног дана престати јер су се појавили неки нови медији који стварају веће илузије. И књиге ће нестати због појаве филма, филм ће посустати због агресивности телевизије, телевизија губи популарност због компјутера, таблета и телефона паметнијих од власника. Где је у тој трци страхова и дезинформација судбина „старомодног позоришта“? Судбина је на истој сцени где је већ хиљадама година и где ће бити у вековима који долазе. Ми се мењамо, а позориште остаје у кући у којој је рођено. Сачекује нас и испраћа са осмехом.
Запослени и сарадници Звездара театра; фото: Јаков Симовић
Осмог октобра 2024. године Звездара театар је обележио 40 година постојања и успешног рада као позориште које највећим делом живи и опстаје од сопствених прихода – 70 % са благајне, без сталног ансамбла и са 18 запослених људи који брину о три сцене – две у матичној кући и трећој на многобројним гостовањима у Србији, региону и свету. Звездара је данас – мерећи људским годинама, у најлепшем периоду живота. Ово позориште чека дуга и успешна будућност ако настави путем којим је пошло – промоцијом нових домаћих драмских писаца у извођењу великих глумачких имена са генерацијама млађих глумаца који тек освајају позоришни свет. Звездара театар је одавно пример новог модела позоришта и пример за неке будуће позоришне куће.
У овом позоришту сам провео 40 година после 15 година живота и рада у Атељеу 212. У Звездара театар сам дошао као подршка стварању нове позоришне куће, затим као писац, режисер и управник до ове лепе прославе. У овој кући смо живели као велика породица са много успеха и брига као у свакој породичној кући. Нажалост, многи људи из ове наше уметничке куће преселили су се на неку далеку сцену где су наставили игру којој нема краја.
40 година обележавамо и мојом најновијом драмом „Удовица живог човека“ са надом да ће ова представа доживети прославу 50 година постојања и рада Звездара театра. Са надом и жељом да ћемо и ми бити присутни на тој прослави.
Душан Ковачевић, директор Звездара театра