Позоришну представу чине пролазни, неповратни тренуци, кратки сусрети глумаца и публике који се никада не могу поновити на исти начин. На домаћој сцени је одиграно толико феноменалних представа да је права штета што не можемо да завиримо у те магичне часове који су прохујали сценом. Спуштена завеса након последњег извођења, заувек односи могућност да се осети емоција и енергија коју је представа носила, али сви они опипљиви докази њеног постојања остају. Управо ове драгоцености чува Музеј позоришне уметности Србије.
Овај музеј постоји од 1950. године и налази се у самом срцу града, у Господар Јевремовој улици. Овде се чувају подаци вековима стари, од самих почетака позоришне уметности у Кнежевини Србији, од оснивања Књажевско-српског театра у Крагујевцу, затим Театра на Ђумруку, па све до отварања националног и бројних других театара које и данас имамо. Како позоришта раније нису имала своје архиве, сву грађу су слали у Музеј позоришне уметности Србије, у ком је тако оформљена веома богата и важна колекција, о којој смо разговарали са директором музеја Момчилом Ковачевићем.
„Позоришна уметност је пре свега контакт са људима. Глумци када се налазе на сцени тачно знају да ли публика дише са представом, да ли она допире до њих. У том тренутку се креира представа, преносе се емоције, мисли и оно што би том представом требало рећи гледаоцима. Пошто је позориште једна синтетичка уметност, ангажовани су бројни ствараоци – од композитора, сликара, глумаца, костимографа… безброј уметничких дисциплина. У тој синтези настаје представа. Она је успела када су сви ти елементи усклађени. А сви ти елементи који учествују су сами по себи некакав артефакт. На основу тога ви можете да реконструишете како је изгедала сценографија, како је изгледао костим, на основу записа чак и како су реаговали гледаоци, текст наравно имате по коме је играна представа, једино не знате оно најважније, ту емоцију која се преноси, која пређе преко рампе и дође до гледаоца“, каже Момчило Ковачевић.
Више хиљада секунди чини једну позоришну представу, а само неке од њих ухвати објектив вештог фотографа. Ове фотографије су драгоцене јер нам прве могу помоћи да о представи која је давно одиграна створимо праву слику. Колекција фотографија коју има Музеј позоришне уметности веома је разноврсна. Оне се сада чувају и у дигиталном формату, што олакшава присуп и њихово коришћење, а помаже и у очувању јер овакви раритети више не морају да иду од руке до руке. Музеј чува плакате и програме, веома важне документе који откривају основне информације о некој представи – ко је играо, када, где, по чијем тексту, у чијој режији… Ту су и аутентични записи редитеља, рукописи писаца…бројни костими и делови сценографије…
Овај музеј кроз изложбе и издавачку делатност нас стално подсећа на важне догађаје из нашег позоришног живота и на велике људе који су у њима учествовали, који су сву своју енергију и ентузијазам даровали театру. Велика архива музеја, која сваке године постаје све богатија за нова позоришна остварења, нуди могућност људима који се баве позоришном уметношћу, али и свима осталима, да што боље упознају театар и да у сусрету са оним што је узвишено и непролазно, надграде своје знање и духовност.
У Музеју позоришне уметности до јесени ће трајати изложба „Бора Тодоровић у делима Александра Поповића и Душана Ковачевића” у оквиру које можете видети детаље из бројних представа које је Бора одиграо у Звездара театру, пре свега чувени костим који је Бора носио у представи „Лари Томпсон – трагедија једне младости”.
Аутор: Маја Милић