Vesti

КАКО ДА ЛАКШЕ ПОДНЕСЕМО ВАНРЕДНО СТАЊЕ

 

 

Већ више од месец дана живимо у једној потпуно новој и непознатој животној ситуацији пандемије, а скоро четири недеље у ванредном стању које нас је у великој мери изместило из свега онога што смо до скоро сматрали својим нормалним и уобичајеним животним ритмом. Врло нагло и на један драстичан начин смо приморани да се брзо адаптирамо и прилагодимо потпуно новим условима. То захтева да организационо, концептуално и логистички значајно изменимо своје животне навике.

 

 

Ово је за све нас колективна животна криза на коју нисмо припремљени, коју не разумемо у потпуности и која носи велики степен неизвесности. Перцепција угрожености односи се на највиталније аспекте нашег живота: на здравље и безбедност нас и наших најближих, на најразличитије облике ограничавања нашег кретања, на нашу пословну и професионалну будућност. Сви планови и циљеви морају бити редефинисани и смештени у неки нови контекст.

Посебно је захтевно да разумемо и прихватимо поруку – „ако некога волимо важно је да га не виђамо“; на тај начин и доживљај односа и блискости се смешта у један нови контекст. То у нама природно изазива различита болна осећања – страх, анксиозност, беспомоћност, осећај усамљености и изолованости, али и љутњу и бес. Имамо доживљај да је остало мало простора у којима се осећамо да имамо контролу над битним аспектима свог живота.

Паралелно, из различитих извора нам се упућује колективна порука да смо криви и да смо лоши зато што нисмо довољно дисциплиновани и савесни да испратимо све препоруке које нам се сугеришу. Вероватно да и добар део тих порука иде из дубоког страха и немоћи оних који такве поруке упућују. Такође нам стижу најразличитији савети како да што више и што интензивније осмислимо и структуришемо своје „слободно време“ које већина нас не доживљава заправо како слободно време, већ како празан ход…и тако и споља и изнутра као да смо приморани да врло брзо постанемо активни на један измењен начин, да брзо осмислимо и одређеним садржајима испунимо своје време, да се брзо ослободимо страхова и да постанемо високо функционални…

 

 

Прва важна ствар је да схватимо да смо сви различити, да имамо различите капацитете за толеранцију фрустрације, различита претходна животна искуства и да имамо право на своја осећања, која су у одређеној мери потпуно нормална и природна за овакву животну ситуацију. Тек када прихватимо и разумемо сопствена осећања отвара се простор и да их издржимо, а не само да их на силу склањамо. Тек када допустимо осећањима да постоје можемо и да нешто урадимо са њима, да покушамо да их колико толико контролишемо и да она не постану преплављјућа. Да можемо да мислимо о њима и да их поставимо у нешто реалнији контекст, а реалнији контекст је чињеница да нисмо потпуно немоћни, да можемо да се одговорно понашамо, да останемо код куће, да на свој начин и својим темпом осмислимо свој дан; направимо неку основну структуру и онда полако убацијемо неке додатне садржаје који нам могу бити пријатни и релаксирајући.

Најважније од свега је да покушамо да престанемо да се изнутра бунимо и љутимо. Да покушамо да се на свој начин повезујемо са људима који су нам блиски, да их чујемо и да делимо са њима своја стања и осећања.
Заправо, када мало боље размислимо, наш живот је и пре короне био пун неизвесности и ризика, само што их у регуларним животним околностима нисмо свесни и не размишлајмо константно о њима. Један обичан излазак на улицу или вожња колима, носи бројне потенцијалне ризике, али опет већина нас, уколико се придржавамо свих препорука и правила о понашању у саобраћају – безбедно стигне кући или на посао.

Наш основни развојни задатак сада је да научимо да толеришемо известан степен неизвесности, да радимо оно што је до нас, да поштујемо своја осећања и осећања људи са којима смо блиски, да тражимо нове начине да се повезујемо и да водимо рачуна у којој мери ћемо бити изложени мору информација које су свуда око нас. Важно је да пронађемо неки референтни оквир коме верујемо и да се онда трудимо да будемо сарадљиви за своје добро и за добро људи које волимо. Завршићу овај чланак једном причом на коју сам се често у свом исксутву враћала, а која ми и сада доста помаже.
„Једнога дана избио је страшан пожар у џунгли. Све животиње почеле су главом без обзира да беже, лавови, леопарди, слонови, газеле, жирафе, једино је колибри сваки час прелетао преко пожара и враћао се са мало воде у кљуну и сипао га на подивљали пожар ..и тако много пута…збуњеи тигар у једно тренутку је упитао колибрија: „Шта то радиш?“ а колибри му је одговорио „Радим оно што је до мене“. Иако се можда данас многи од нас осећају као овај мали колибри, то је начин да помогнемо себи и људима које волимо, да помогнемо нашим лекарима и свим људима који се налазе усред тог пожара, да га некако,заједно, гасимо и угасимо. Свима нам од срца желим што пре поново зелену шуму.

доц. др Јелена Сладојевић Матић, аналитички психотерапеут

Бројеви телефона за психо-социјалну помоћ:
– Психосоцијална помоћ “Др Лаза Лазаревић” 0800 3090309
– Институт за ментално здравље 063 7298260 (број телефона за младе и децу до 18 година)
– Институт за ментално здравље 063 1751150 (број телефона за особе старије од 18 година)
– хттпс://савезпсихотерапеута.орг/корона-вирус/

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

ПРЕДСТАВА „ВЕЧЕРА БУДАЛА“ НА ЛЕТЊОЈ СЦЕНИ НА ТАШМАЈДАНУ

  Звездара театар учествује на манифестацији „Београдска летња сцена-Позориште на Ташмајдану“ са представом „Вечера будала“ по тексту Франсиса Вебера у режији Божидара Ђуровића, која ће бити изведена 11. и 12. јула у 21 сат.   Фото: Соња Жугић Улазнице за […]

Детаљније

ВИРТУЕЛНА ИЗЛОЖБА ЗВЕЗДАРА ТЕАТРА

    Изложба „Преко сцене до звезда“ отворила је 8. октобра 2019. године нову сезону Звездара театра у јубиларној 35. години од оснивања овог позоришта. Изложбу чине портрети глумаца који су стварали и увеличали историју Звездара театра, који су нас […]

Детаљније

НОВИ БЛОГ: УМЕТНОСТ И ИЗОЛАЦИЈА

  Колико нам уметност значи у изолацији и како уметници проводе ово време, то је тема нашег новог блога. Подсетићемо се која су то уметничка дела настала управо за време изолације док су неке од највећих пошасти претиле читавом свету. […]

Детаљније