Рад на једној позоришној представи, њено стварање и извођење захтева ангажман великог броја професионалаца, који често пoсетиоцима нису видљиви, а веома су важан део екипе, која се брине да публика има прави доживљај представе коју је дошла да погледа. Истражујући и разговарајући са нашим запосленима, стигли смо и до техничке екипе, која ради на свакој представи.
Фото: Соња Жугић
„Посао мајстора тона је креативан, захтева доста ентузијазма и посвећености, нарочито током процеса стварања, односно прављења позоришне представе. Морате бити потпуно концентрисани током „рађања комада” и спремни да се препустите илузији, да јој се посветите.” Овако свој посао у позоришту описује наш Никола Јововић, који је у Звездара театру дуже од 15 година, а уз чију подршку из тонске кабине на сцени настају чаролије, због којих се радо враћамо театру и доживјају које он пружа.
Ако би морао да издвојиш један од најзахтевнијих/најизазовнијих пројеката на којима си радио у Звездара театру, који би то пројекат био?
Иако је много пројеката на којима сам радио у Звездари представљало изазов за мене, схватајући одговорност позиције на којој се налазим, било је оних који су својим „габаритом” представљали изазов више. Један од њих је и представа "Лари Томпсон, трагедија једне младости". Можда зато што је то била и једна од мојих првих представа које сам водио, а која је претходно оставила и најјачи утисак на мене као гледаоца. Техничка захтевност овог комада је била утолико већа што је задатак тонца био да се не бави само ефектима и музиком на сцени, већ и да између њена два чина, у фоајеу театра, озвучи бенд који је такође био део представе. Све смо успешно реализовали и данас са поносом могу рећи да сам био део тог великог пројекта.
Како изгледа припрема за тонско праћење једне представе?
Долазак у театар најкасније сат времена пре почетка представе, да у случају било каквог техничког проблема имате довољно времена да исти решите. Затим, укључивање аудио миксера, монитора (звучника у кабини намењених за праћење представе у условима затворених прозора или недовољне чујности сцене), појачала, уређаја за репродукцију звука - тј. рачунара, звучне карте, те на крају покретање самог аудио софтвера, помоћу кога се одвија репродукција звука. Потом се врши тестирање сва три звучна плана, тј. свих шест звучника, да би се уверили да сваки од њих ради како треба. То је битно, јер сваки од тих звучника има своју намену у смислу посебних ефеката. Када утврдимо да сви звучници функционишу, крећемо са репродукцијом звука и тиме проверавамо унапред успостављене нивое. На крају проверавамо инспицијентски систем, односно везу између инспицијента (вође представе) и техничке кабине (звук, светло, видео), која је неопходна нарочито током непредвиђених ситуација на и око сцене. Инструкције од стране инспицијента (лоцираног бочно од централног сценског простора) у таквим ситуацијама су од круцијалне важности.
Тонска кабина за Нову сцену Звездара театра
Дакле значај твог посла у реализацији једног комада је далеко сложенији него што публика може да претпостави?
Тако је. Улога звучних ефеката у позоришту је да делање глумаца допуне тако да сценским збивањем постигнемо утисак стварног збивања, док је улога музике да појача доживљај пратећи драмску радњу. Мој посао је да ова два сегмента оптимизујем одређивањем јачине и боје звука, као и позиционирањем звучних извора, не би ли се што боље стопио са драмском радњом и тиме подигао атмосферу једне позоришне представе.
Који су најзначајнији кораци у твом послу, а који директно утичу на припрему једне представе?
Одабир што адекватнијих и квалитетнијих звучних ефеката у задатом временском периоду и њихова додатна обрада. Пожељно је и што боље савладати драмски текст пре сценских проба, зарад што брже адаптације и што ефектнијег рада. Репродукција припремљеног материјала, одређивање њихових нивоа, извора, звучних планова и боја, у константној сарадњи са редитељем, те њихова модификација и адаптација током самих проба, су оне ствари које директно утичу на припрему једне представе.
Софтвер за репродукцију тона
Више од деценије и по си у Звездари. Који је период у техничком смислу био преломан у овом позоришту?
Усуђујем се да кажем да је то 2001. година и отварање "Нове сцене" када су се догодиле радикалне промене по питању звука. Читав звучни систем Нове сцене рађен је као озбиљан аудиоинжењерски пројекат, по свим тадашњим стандардима. Такав систем подразумевао је основу од четири пара (четири плана) звучника у сали. Подједнако велика промена се догодила и у самој репродукцији звука. Магнетофони су замењени ЦД плејерима и то можемо сматрати почетком дигитализације звука у Звездари. Ипак, највећи прогрес се догодио у последњих пет, шест година, током којих је дигитализован цео звучни систем.
Како би најједноставније oписао посао којим се бавиш некоме ко и не размишља о томе да представу не чине само глумци, костими и сценографија?
Мајстори тона су интегрални део једног озбиљног тима, заједно са глумцима, костимографима, сценографима, редитељима, гардероберима, реквизитерима, инспицијентима…могао бих још да набрајам. Посао мајстора тона је креативан, захтева доста ентузијазма и посвећености, нарочито током процеса стварања, односно прављења позоришне представе. Морате бити потпуно концентрисани током „рађања комада” и спремни да се препустите илузији, да јој се посветите. Свима нама је основни задатак да дамо све од себе, не би ли ту чаролију звану позоришна представа на што бољи и тачнији начин пренели публици.