Press

ГОЗБА

ИГРАЈУ

Небојша Дугалић, Јанко
Наташа Нинковић, Радмила
Славен Дошло Ненад
Исидора Симијоновић, Душица
Олга Одановић, Баба
Тамара Крцуновић, Сузана

Писац: Филип Вујошевић
Режија: Вељко Мићуновић
Сценограф: Весна Поповић
Костимограф: Јелена Стокућа
Организатор: Драгиша Ћургуз

Асистент сценографа: Тамара Бранковић
Инспицијент: Раде Стојиљковић
Мајстор светла: Радован Самолов
Мајстор тона: Никола Јововић
Суфлер: Драгана Анђелковић
Реквизитер: Томо Коматина
Гардеробер: Јелена Дуњић

РЕЧ ПИСЦА

Филип Вујошевић

Како су радници постали савремени

Комад „О пропасти српске радничке породице“ је написан 2000. године. У новој продукцији у Звездара театру, на предлог редитеља Вељка Мићуновића, изводи се под именом „Гозба“ док је поднаслов оригинални назив драме у коме је измењена једна реч: „О пропасти српске савремене породице“. Наизглед небитна интервенција говори управо о суштини промена кроз које је наше друштво прошло у претходних петнаестак година. Некада, причу о породици која једва саставља крај са крајем и неуморно игра игре на срећу, надајући се да ће тако пронаћи излаз из готово беизазлазне ситуације, било је једино логично ставити у миље пропале радничке породице. Другачије не би било уверљиво. Једино је за радничку класу било резервисано то постојање на маргинама друштва праћено вером у вишу силу која ће донети бољитак. За грађане је било нешто друго, префињеније и са више достојанства. Данас, чини се, ова прича функционише ако је смештена у било коју просечну српску породицу, независно да ли се ради о „радничкој“ или „грађанској“. Другим речима, радници су постали грађани, грађани су остали грађани, тако да су сада сви заједно грађани. И сви су савремени. И свима заједно је преостало једино да верују у вишу силу.

Преузмите реч писца у пдф формату.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Вељко Мићуновић

Каква је та Гозба, савремена српска? Је ли то наша свакодневица, изопачених мерила вредности у којима је ненормално постало забава, а нормално досада? Гозба је тамо где нажалост праве гозбе нема, а ни досаде. Гозба је опште место, где су отказ, беспарица, ишчекивање, празноверје, неразумевање и несрећа комички апсурд у коме живимо. Толико смо принуђени да се смејемо себи да нас та горчина која испливава опија као какво најплеменитије маштање о бољем.

Преузмите реч редитеља у пдф формату.

Приликом преузимања плаката и дељења видео материјала,
молим Вас да наведете име аутора.
Аутор: Стево Мандић

Преузмите плакат у високој резолуцији.

Видео материјал је доступан на линку.

Фотографије из представе Гозба
Кликните на фотографију да је преузмете у пуној величини
Приликом преузимања фотографија, молим Вас наведите име аутора
Фотограф: Матија Јовановић

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

    Данас се обележава Светски дан позоришта! Установљен је још 1961. године на иницијативу Међународног позоришног института. Међутим, због ситуације која је задесила цео свет, овај дан проћи ће без громогласног аплауза на сцени и без читања поруке пре […]

Детаљније

ДУШАН КОВАЧЕВИЋ О БОРБИ СА САВРЕМЕНОМ КУГОМ

    Драмски писац, академик и директор Звездара театра Душан Ковачевић је пре два дана дао интервју за Новости поводом актуелне светске ситуације. Интервју вам преносимо у целости. „Стигла нам је велика опомена да се вратимо суштини живота и да […]

Детаљније

ИНСПИРАЦИЈА У ДАНИМА КОЈИ СУ ПРЕД НАМА

      Фото: pixabay Трудићемо се да будемо инспиративни у данима који су пред нама. Са нашим сарадницима и пријатељима покушаћемо да вам дамо идеје или вас подстакнемо како да проводите време код куће. Свима ће бити изазов организација […]

Детаљније