Press

ГОЗБА

ИГРАЈУ

Небојша Дугалић, Јанко
Наташа Нинковић, Радмила
Славен Дошло Ненад
Исидора Симијоновић, Душица
Олга Одановић, Баба
Тамара Крцуновић, Сузана

Писац: Филип Вујошевић
Режија: Вељко Мићуновић
Сценограф: Весна Поповић
Костимограф: Јелена Стокућа
Организатор: Драгиша Ћургуз

Асистент сценографа: Тамара Бранковић
Инспицијент: Раде Стојиљковић
Мајстор светла: Радован Самолов
Мајстор тона: Никола Јововић
Суфлер: Драгана Анђелковић
Реквизитер: Томо Коматина
Гардеробер: Јелена Дуњић

РЕЧ ПИСЦА

Филип Вујошевић

Како су радници постали савремени

Комад „О пропасти српске радничке породице“ је написан 2000. године. У новој продукцији у Звездара театру, на предлог редитеља Вељка Мићуновића, изводи се под именом „Гозба“ док је поднаслов оригинални назив драме у коме је измењена једна реч: „О пропасти српске савремене породице“. Наизглед небитна интервенција говори управо о суштини промена кроз које је наше друштво прошло у претходних петнаестак година. Некада, причу о породици која једва саставља крај са крајем и неуморно игра игре на срећу, надајући се да ће тако пронаћи излаз из готово беизазлазне ситуације, било је једино логично ставити у миље пропале радничке породице. Другачије не би било уверљиво. Једино је за радничку класу било резервисано то постојање на маргинама друштва праћено вером у вишу силу која ће донети бољитак. За грађане је било нешто друго, префињеније и са више достојанства. Данас, чини се, ова прича функционише ако је смештена у било коју просечну српску породицу, независно да ли се ради о „радничкој“ или „грађанској“. Другим речима, радници су постали грађани, грађани су остали грађани, тако да су сада сви заједно грађани. И сви су савремени. И свима заједно је преостало једино да верују у вишу силу.

Преузмите реч писца у пдф формату.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Вељко Мићуновић

Каква је та Гозба, савремена српска? Је ли то наша свакодневица, изопачених мерила вредности у којима је ненормално постало забава, а нормално досада? Гозба је тамо где нажалост праве гозбе нема, а ни досаде. Гозба је опште место, где су отказ, беспарица, ишчекивање, празноверје, неразумевање и несрећа комички апсурд у коме живимо. Толико смо принуђени да се смејемо себи да нас та горчина која испливава опија као какво најплеменитије маштање о бољем.

Преузмите реч редитеља у пдф формату.

Приликом преузимања плаката и дељења видео материјала,
молим Вас да наведете име аутора.
Аутор: Стево Мандић

Преузмите плакат у високој резолуцији.

Видео материјал је доступан на линку.

Фотографије из представе Гозба
Кликните на фотографију да је преузмете у пуној величини
Приликом преузимања фотографија, молим Вас наведите име аутора
Фотограф: Матија Јовановић

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

НОВИ БЛОГ: ИЗ ШКОЛСКИХ КЛУПА У ПОЗОРИШНА СЕДИШТА

      Школске обавезе су увелико почеле, пре више од месец и по дана. И док се у овим јесењим данима нижу нове лекције, контролни и одговарања, обавезе које ђацима нису омиљене, ипак једној од активности која је у…

Детаљније

РАДНО ВРЕМЕ БЛАГАЈНЕ У ПЕТАК

  Због радова на електро-мрежи, у петак 18. 10. билетарница ће радити од 13 до 20 часова.  

Детаљније

ВИДЕО ПРИЛОГ СА ОТВАРАЊА ИЗЛОЖБЕ И НОВЕ СЕЗОНЕ

  Нова сезона у Звездара театру традиционално је отворена 8. октобра, на датум кад је 1984. године изведена прва представа „Мрешћење шарана” по тексту Александра Поповића у режији Дејана Мијача. Поводом јубиларног 35. рођендана у позоришту је отворена и изложба…

Детаљније