Душан Ковачевић

Рођен 1948. у Мрђеновцу код Шапца. Дипломирао је драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

Директор Звездара Театра, академик, књижевник, драмски писац, сценариста и редитељ.

МИРИС ПОЗОРИШТА

Позориште се заволи и путем мириса. Данас, кад се гради понеко позориште, причам и о позоришним фотељама; не могу да буду од пластике, морају да имају сомот; тај сомот сачува посебан мирис и чаролију позоришта. Није довољно како позориште изгледа; позориште има посебан мирис који на децентан начин заводи гледаоца, преводећи га из реалног света у свет илузија. Ако се та интимност и та чаролија простора и мириса занамаре кад се гради позориште, касније то глумци морају с великом муком да створе, и да оно што је природно, кад уђете у неку кућу, па осетите топлоту, ту топлоту морају да играју, да је својом енергијом додатно створе.

Позориште, уопште, има неку магнетску моћ за људе који су често на самој ивици реалног живота, као што је и позориште поприлично нереална творевина. И још нешто, мени посебно битно: позориште није зграда – као што се већина позоришта данас гради; позориште је кућа, и одувек је било „позоришна кућа“ у којој живе људи заљубљени у позоришне илузије.



ПИСАЊЕ

Дошао сам до закључка да писање није баш нормална професија. Сигурно није најнормалнија. Није нормално да човек цео дан измишља нешто. Не може се рећи да је природно да човек устане ујутро и пише некакве дијалоге, разговара сам са собом. Писце би, у принципу, требало држати мало по страни. Јер, не знате да ли је у неком тенутку постао лик из свог комада.(…) Мене писање драма често подсећа на бокс меч. Имате ринг – сцену и два човека који уђу унутра и туку се речима док један не падне. Писање је и физички напоран посао. Морате из себе да исцедите најкреативнију енергију да бисте је унели на тих 60-70 страна, да глумци ту енергију преузму и својом додатном енергијом оживе написане људе.

Моја дефиниција позоришне уметности гласи: Eнергија плус памет, колико вам је Бог дао.


БИЛАНС

Све што сам писао, писао сам из великог убеђења, из неких атавистичних опсесија. Свесних или подсвесних страхова често сам се ослобађао кроз исписане драме. Понекад сам рекао у шали, а то није била само шала: да нисам постао писац, вероватно бих приче причао неком психијатру. Овако их причам онима који долазе у позориште, и за те приче добијам паре. Бар неке вајде имам од тога што ми неко и нешто зуји у глави. (….)Имам доста прича у скицама и могао бих да пишем једну драму свака два месеца. Али, то ми није жеља и није ми потребно. Не бих волео да иза себе оставим самопослугу. Волео бих да то што иза мене остане више личи на некакaв бутик. Не фирмиран, али бутик у коме два-три предмета немају цену. Као што сам већ много пута рекао, поновићу: у животу сам урадио више него што сам очекивао, и мање него што сам могао.


Душан Ковачевић је рођен 1948. у Мрђеновцу код Шапца. Дипломирао је драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

У ТВ Београду је радио као драматург до 1978. године. Од 1986. до 1988. радио је на Факултету драмских уметности у Београду у звању доцента. Од 1998. године је директор Звездара театра у Београду. Изабран је за дописног члана САНУ 26. октобра 2000. године, а за редовног члана САНУ је изабран на Изборној скупштини 5. новембра 2009. године.

Постављен је 2005. године за амбасадора Србије и Црне Горе у Португалији.У његовим остварењима бришу се оштре жанровске разлике и долази до преплитања комедије карактера, комедије нарави, фарсе и драме у ужем смислу, уосталом као што је испреплетен сам живот. Често га, као драмског писца, пореде са Браниславом Нушићем.

Написао је 21 драмско дело и 15 филмских и телевизијских сценарија. Режирао је позоришне представе и филмове. Његове драме изведене су у преко 150 иностраних позоришта.

Маратонци трче почасни круг (1973)

Радован III (1973)

Шта је то у људском бићу што га води према пићу (1976)

Пролеће у јануару (1977)

Свемирски змај (дело за децу у стиху) (1977)

Лимунација на селу (1978)

Сабирни центар (1982)

Балкански шпијун (1983)

Свети Георгије убива аждаху (1986)

Клаустрофобична комедија (1987)

Професионалац (1990)

Урнебесна трагедија (1991)

Лари Томпсон, трагедија једне младости (1996)

Контејнер са пет звездица (1999)

Доктор Шустер (2001)

Динар по динар (2005)

Генерална проба самоубиства (2008)

Живот у тесним ципелама (2010)

Кумови (2012)

Рођендан господина Нушића (2014)

Хипноза једне љубави (2016)

Бештије (1977)

Ко то тамо пева (1980)

Посебан третман (1980)

Маратонци трче почасни круг (1982)

Балкански шпијун (1984)

Сабирни центар (1989)

Клаустрофобична комедија (1990)

Урнебесна трагедија (1995)

Подземље (1995)

Била једном једна земља (1996)

Професионалац (2003)

Свети Георгије убива аждаху (2009)

Није лоше бити човек (2021)

Октобарска награда Београда

(за сценарио филма „Сабирни центар“, 1989)

_________________________________________

Златна арена за најбољи југословенски филм

(Фестивал југословенског филма, Пула, Балкански шпијун, 1984;Сабирни центар, 1989)

_________________________________________

Награда Стеријиног града Вршца за текст савремене комедије

(Стеријино позорје, Нови Сад, Маратонци трче почасни круг, 1974)

_________________________________________

Стеријина награда за текст савремене драме

(Стеријино позорје, Нови Сад, Балкански шпијун, 1984; Свети Георгије убива аждаху, 1987; Доктор шустер, 2002)

_________________________________________

Награда Бранко Ћопић

(Новости 8, Београд, за драмски текст и сценарио филма Балкански шпијун, 1985; за најбоље хумористичко сатирично дело, Клаустрофобична комедија, 1988; за хумор и сатиру за комедију Урнебесна трагедија, 1992)

_________________________________________

Награда Јоаким Вујић

(за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији, Књажевско-српски театар, Крагујевац, 1987)

_________________________________________

Награда Милош Црњански

(за књигу „Драме“, „Задужбина Милош Црњански“, Београд, 1983)

_________________________________________

Награда Радоје Домановић

(за укупан допринос српској књижевној сатири, Фонд „Радоје Домановић“, Београд, 2007)

_________________________________________

Златна палма за најбољи сценарио

(Филмски фестивал, Кан, 1995, Подземље)

_________________________________________

Награда за најбољи сценарио

(Филмски фестивал, Монтреал, 1984, Балкански шпијун; 2003, Професионалац)

_________________________________________

Награда међународног жирија критике за најбољи филм FIPRESCI

(Филмски фестивал, Монтреал, 2003, Професионалац)

__________________________________________

Награда „Иво Андрић“

(за укупан животни допринос српској књижевности, 2017)