За представу „Осама-Касаба у Њујорку”, заједно са Дарком Бајићем урадио је драматизацију. Када би му остао један дан живота проживео би га као Леми Моторхед, а његов скривени таленат је да слуша шта му људи причају. Код људи највише цени доброту, а пријатељи код њега највише поштују лојалност. У рубрици „Кроз Звездарин телескоп” гостује писац, сценариста и драматург, Коста Пешевски...
1. Ваша животна девиза?
„Choose your battles wisely”. Извињавам се на енглеском али ту реченицу сам први пут чуо на том језику.
2. Ваше највеће професионално кајање?
Што нисам више писао. Надам се да ћу то исправити убудуће.
3. Који је Ваш скривени таленат?
Да слушам шта људи причају. Директно је везан с овим примарним талентом.
4. С којим позоришним ликом се идентификујете?
Нисам сигуран да се идентификујем, али волео бих некад да урадим оно што је урадио господин Матковић у драми „Мистер Долар”.
5. Ком глумцу/глумици се највише дивите?
Велимиру Бати Живојинивићу, српском Џон Вејну.
6. Коју особину ваши пријатељи најмање воле код Вас?
Мислим да је то тврдоглавост.
7. А коју највише поштују?
Лојалност.
8. Опишите нам у једној реченици културну сцену у Србији?
Још увек жива.
9. У којој позоришној реплици се највише проналазите?
„Оће централа да погреши једном али не сто пута.”
10. Коју особину личности највише цените?
Доброту.
11. Када би Вам остао само један дан живота, проживели бисте га као…?
Леми Моторхед.
12. Положај Београда на европској културној сцени?
Материјално сиромашан али неким чудом ипак конкурентан.
13. Положај Србије на европској културној сцени?
Фактор сиромаштва остаје, као и у претходном одговору, али не и фактор конкурентности.
14. Шта недостаје српској позоришној сцени?
Више домаћих, савремених текстова. Много, много више.
15. Ваш омиљени стих из српске поезије?
„У Теби нема бесмисла, ни смрти.
Ти сјајиш као ископан стари мач.”
Ти сјајиш као ископан стари мач.”
Коста Пешевски нам шаље поздраве из Њујорка пред почетак нове позоришне сезоне
16. Ваш омиљени сликар и писац?
Леонид Шејка и Стојан Стив Тешић.
17. Омиљени јунак из приче?
Драгиша Бинић у урбаним легендама.
18. Коју књигу тренутно читате?
„Пинк Флојд – Кад свиње полете”
19. Коме Ви желите да будете узор?
Боље је имати аутентични стил него узор. Свакоме ко жели да пише желим да пронађе то, а не да има за узор мене или неког другог.
20. А ко Вас доживаљава као највећи узор?
Не знам, нико ми се још увек није похвалио да сам му узор.
21. У чему је лепота позоришта?
У ограниченом трајању које доводи до пуног живљења у тренутку.
22. А лепота живљења?
У истом оном у чему је лепота позоришта.
23. Ваш највећи професионални изазов?
Све оне идеје о којима размишљам, а још их нисам преточио у писану форму.
24. Којом вештином бисте волели да овладате?
Израдом светлосних сабљи и да коначно савладам гитару.
25. Препоручите нам место у Србији које обавезно морамо да посетимо?
Друмско пропутовање аутом кроз Србију са стајањем у сваком граду. Такав каубојски приступ највише одговара овој нашој каубојској земљи.
26. А представу, филм и књигу са домаћим потписом…
Представа „Марија Стјуарт” у режији Милоша Лолића, филм „Видео јела, зелен бор” Горана Гајића, роман „Очеви и оци” Слободана Селенића.
27. Највећа лаж коју сте изговорили?
Кад сваки дан лажем себе да ћу од сутра да будем вреднији.
28. Узречица?
Одрон мозга.
29. Ретко дивна особа коју сте упознали у последње време?
Не могу да кажем. Сигурно ће да прочита ово па ће да се уобрази.
30. Најдрагоценија особа коју имате?
Свако ко ми је био безрезервни пријатељ током година. Имам неколико таквих људи, на моју срећу.